Od finala Kupa Koraća do ludog preokreta u "Zetri" - Partizan i Bosna posle 16 godina obnavljaju legendarno rivalstvo

Dva šampiona Evrope nisu odigrala zvaničnu utakmicu još od 15. marta 2010, kada je dupke puna "Zetra" svedočila nesvakidašnje uzbudljivom duelu 19. kola regionalne lige, tada još uvek pod sponzorisanim nazivom "NLB".

Iako će tu sezonu navijači Partizana kasnije zapamtiti po čuvenoj Kecmanovoj trojci u "Zagrebačkoj areni" i odlasku na pariski fajnal-for Evrolige, a navijači Bosne po dugosežnim posledicama finansijskog kraha i "kokuznim vremenima" koja su već vrebala iza ugla, tim predvođen Dejanom Parežaninom, nekadašnjim igračem crno-belih, dobrano je namučio Vujoševićevu šampionsku ekipu.

Beograđani su na kraju izvojevali tesnu pobedu (84:86), ali tek nakon jednog od najimpresivnijih povrataka u istoriji ABA lige, neplaniranih pet minuta košarke i kulminacije drame u finišu produžetka.

Bosna je 15 sekundi pre kraja regularnog dela meča imala zalihu od četiri poena (74:70) i loptu u rukama Žarka Rakočevića koji se spremao da izvede drugo slobodno bacanje i zapečati trijumf protiv doskorašnjih saigrača. Promašio je penal i pokrenuo lavinu događaja koja se u tren oka sručila na zbunjene Sarajlije u vidu Božićeve trojke vredne izjednačenja - 75:75.

I u produžetku su crno-beli imali sreću za saveznika. Sedam sekundi pre poslednjeg zvuka sirene Suad Šehović je promašio drugo slobodno bacanje. Mada je svima bilo jasno šta smera, uspeo je da pokupi odbijenu loptu koja je potom dospela u ruke potpuno usamljenog Mirze Sarajlije. Prilično tvrd šut za pobedu završio je na "drugom obruču", pa su kao utešna nagrada ostali samo iskreni aplauzi sarajevske publike.

Računajući i martovski okršaj sa filmskim zapletom, Partizan i Bosna su stigli da odigraju ukupno deset mečeva u ABA ligi, pre nego što su "studenti" baš te 2010. otišli na "službeni put" koji je potrajao sve do prošle godine. Bosna je dobila dve utakmice u Sarajevu, dok je preostalih osam Partizan rešio u svoju korist, uglavnom mnogo lakše i bezbolnije nego poslednju.

Čak 16 godina se čekalo na novo poglavlje velikog sportskog rivalstva koje je na zvezdanom nebu jugoslovenske košarke počelo da se pomalja sredinom sedamdesetih, u doba kada je Bosna iz dojučerašnjeg niželigaša rasla u novu košarkašku silu, a Partizan na temeljima već hronične prosečnosti polako sklapao kockice svetle budućnosti.

Banjaluka, 21. mart 1978.

Kao naročito upečatljiva tačka ukrštanja bogatih istorija dva kluba izdvaja se sezona 1977/78. tokom koje su se Partizan i Bosna direktno "potukli" za dva trofeja, od kojih je jedan bio evropski Kup Radivoja Koraća.

Predvođen Rankom Žeravicom Partizan je na putu do svog drugog finala Kupa Koraća prošao Šrešer iz Brisela, Nicu, AEK, Đenovu i Huventud u polufinalu. Nakon poraza od pet razlike u Badaloni, u Hali sportova je zabeležena ubedljivija pobeda.

Finale se te godine, za razliku od prethodnog sa italijanskim Bira Forstom 1974, rešavalo u samo jednoj utakmici. Domaćin je bila Banjaluka, a protivnik Bosna - na klupi Bogdan Tanjević, na terenu Mirza Delibašić i Žarko Varajić.

Banjalučku Dvoranu "Borik" ispunilo je do poslednjeg mesta 6.000 navijača. Portreti Varajića i Delibašića na jednoj strani tribina gledali su u veliku ilustraciju parnog valjka na drugoj. "Iz Doboja stiže glas crno-beli volimo vas. Muje iz Doboja", pisalo je na ogromnom transparentu.

Dobru utakmicu odigrali su Partizanovi centri Marić, Vujačić i Petrović, a Dragan Kićanović i Dražen Dalipagić dokazali da im u Evropi na bekovskim pozicijama nema ravnih. Praja je postigao 48, a Kića 33 poena.

Na kraju utakmice rezultat je bio 101:101, a nakon produžetka 117:110 za Partizan. Crno-beli su osvojili prvu evropsku titulu, a Ranko Žeravica svoju prvu na klupi Partizana.

"Baksuzluk, šta bih drugo rekao. Kića i Praja postigli su 85 poena, a to znači da ova dva asa nismo uspeli da zaustavimo. Nismo imali ni sreće koja je tako potrebna u ovakvim utakmicama", jadao se kasnije legendarni Mirza Delibašić.

Isti rivali ušli su iste sezone u mrtvu trku za titulu šampiona Jugoslavije. Pred poslednjih nekoliko kola bili su izjednačeni na tabeli (nije se još uvek igrao plej-of). Partizan je imao blagu prednost jer je u prvom krugu šampionata slavio u Sarajevu, ali samo nekoliko dana posle banjalučkog finala na rasporedu je bio još jedan sudbonosni okršaj na Novom Beogradu.

Dalipagić je ponovo ubacio 48 poena, ponovo je bilo sedam razlike, ali ovog puta za Bosnu - 102:109. Ekipa Ranka Žeravice nije izdržala veliko psihološko opterećenje i titula je prvi put otišla u Sarajevo. Privilegiju da predstavljaju Jugoslaviju u Kupu šampiona "studenti" su naredne sezone iskoristili na najbolji mogući način - postali su prvaci Evrope.

Prvi Vujoševićev i prvi Obradovićev trofej

Nemoguće je u tekstu kraćem od doktorske disertacije pobrojati sve istorijske duele Partizana i Bosne i sve legende koje su nosile crno-beli i bordo dres.

Kuriozitet vredan pomena svakako je sezona 1979/1980. i jedinstvena prilika da se Partizan i Bosna odmere na najvećoj evropskoj sceni - u Kupu šampiona. Beograđani, predvođeni mladim Dudom Ivkovićem, učešće su obezbedili kao šampioni Jugoslavije, a Sarajlije kao branioci titule evropskog prvaka.

Oba tima su sa po jednim porazom prošla u takozvanu polufinalnu grupu, gde se šest najboljih ekipa po ligaškom sistemu nadmetalo za plasman u finale. Tu su naišli jedni na druge i svako je odbranio svoj domaći teren. U Beogradu je bilo 96:93 za Partizan, u Sarajevu 93:86 za Bosnu.

Crno-beli nisu pobedili više nikoga, dok je Bosna sa trijumfom manje od Real Madrida i Makabija za dlaku ostala bez novog finala.

Što se jugoslovenskih parketa tiče, uvek je duel Partizana i Bosne bio derbi i dobar barometar forme i ambicija, ali nakon što je 1982. uveden plej-of nikada se dva tima nisu susrela u finalu. Jednom ih je sudbina spojila u četvrtfinalu (1984/85) i dva puta u polufinalu (1982/83. i 1986/87).

Po notama tada "zelenog" ali nadarenog trenera Svetislava Pešića, nekadašnjeg igrača obe ekipe, Bosna je, predvođena Varajićem i Radovanovićem, u dve utakmice polufinalne serije 1983. na brzinu počistila (85:89, 81:87) podmlađenu ekipu Bore Džakovića koja se još uvek privikavala na život bez Kiće i Praje. "Studenti" su otišli u finale, tamo savladali Šibenik i poslednji put poneli titulu šampiona Jugoslavije.

Četiri godine kasnije karte su drugačije podeljene. Duško Vujošević je u sred sezone preuzeo tim od Vladislava Lučića i odveo ga u plej-of sa drugog mesta na tabeli. U četvrtfinalu savladan je Zadar posle majstorice, a onda su se putevi ukrstili sa Bosnom. Ponovo je serija otišla u treću utakmicu, a Partizan je izašao kao pobednik - 85:77, 96:103, 107:96.

Svi su već bili spremni za finale sa Cibonom, do kojeg nije došlo. Tokom cele sezone neporažene Zagrepčane, sa nizom od 24 pobede u džepu, šokirala je  Crvena zvezda u polufinalu. Divac, Paspalj, Đorđević, Grbović, Savović i ostale "crno-bele bebe" iskoristile su komšijsku uslugu i u finalu završile posao već posle drugog meča. Započet je nepregledan niz trofeja koje će Dule Vujošević uneti u trofejnu salu u Humskoj 1.

I poslednji čin velikog rivalstva uoči nadolazećeg zla i raspada zajedničke države simbolično je označio početak jedne izuzetne trenerske karijere. Prvi pehar u iznenada preuzetoj novoj ulozi Željko Obradović je osvojio pobedom nad Bosnom - u finalu Kupa Jugoslavije u Nišu 1992. godine, neposredno pred odlazak na fajnal-for Evrolige u Istanbulu, gde će se crno-beli upisati u košarkašku večnost.

Naredni susret dva šampiona Evrope morao je da sačeka novo vreme i novo takmičenje. Prošli su ratovi, raspadi, a onda finansijske krize i sve ostale neprilike koje su ih ponovo udaljile, ali Partizan i Bosna još uvek su tu, večeras opet na istom parketu.

"Kako je dobro vidjeti te opet", vole da zapevaju navijači trećeg jugoslovenskog velikana, ali verovatno bi hit Novih fosila, mada nisu ni sarajevska škola ni beogradski novi talas, bio najbolja muzička podloga za ponovni susret Bosne i Partizana.

Pa možda se uskoro u nekom novom velikom finalu, tamo negde na distanci sa koje Praja i Kinđe nisu umeli da promaše, pokliči "Volim Partizan" ponovo sudare sa "Biće Bosna opet šampion".

Dragocena svedočenja i statistika preuzeti su iz monografije "KK Partizan - Preko pola veka" Vladimira Sibinovića.