Duško Vujošević, trener koji je stvarao ljude i šampione

Vujošević je preminuo je u Beogradu u 67. godini nakon što je tokom marta primljen u bolnicu zbog zdravstvenih problema.

Rođen je u Podgorici 1959. godine, a sa pet godina sa porodicom seli se u Beograd. Dvadeset godina kasnije postaje trener čije će ime decenijama kasnije ostati zauvek zapisano u košarkaškim knjigama.

Vujošević je 2009. godine postao jedini trener u istoriji Evrolige koji je dobio nagradu za trenera godine, a da pritom nije osvojio takmičenje. To, ipak, govori da je bio mnogo više od pukog košarkaškog stratega.

Trenerski počeci - kao prvi trener, prvi trofej

Trenerskim poslom počeo je da se bavi 1976. godine u mlađim kategorijama Partizana, gde je radio do 1982. Nakon toga prelazi u OKK Beograd, sa kojim osvaja juniorsko prvenstvo Jugoslavije. Kratko je radio i u zemunskoj Mladosti pre povratka u crno-beli tabor gde je dobio ulogu asistenta Vladislavu Lučiću.

Zbog loših rezultata Lučića, Vujošević sa samo 27 godina, tokom sezone 1986/87, postaje prvi trener Partizana i odmah osvaja titulu prvaka Jugoslavije. Iako je prvobitna zamisao bila da bude privremeni trener, Vujošević je postao stalno rešenje.

Godine 1988. vodi tim do fajnal-fora Kupa evropskih šampiona. Već naredne godine osvojio je Kup Radivoja Koraća i nacionalni kup sa crno-belima.

Nakon uspešnih godina u Partizanu, usledio je odlazak u špansku Oksimesu iz Granade i to mu je bilo prvo iskustvo van granica domaće države. Nije imao zapažen rezultat, pa je usledio povratak u Partizan do 1991. godime.

Tada je usledio iznenađujući prelazak u tabor "večitog" rivala, pošto je u sezoni 1991/1992 predvodio Crvenu zvezdu.  Vujošević je tada rekao da je na tu odluku uticalo nepoštovanje dogovora u Partizanu.

Tokom ratnih 90-ih usledili su angažmani u Italiji (Breša, Pistoja, Pezaro), kao i u Španiji. Po povratku u region, 1998. prihvatio je ponudu podgoričke Budućnosti da radi kao stručni konsultant, dok je tim sa klupe predvodio Miroslav Muta Nikolić.

Nakon toga odlazi u BKK Radniččki gde je beležio dobre rezultate, što ga je preporučilo za novi povratak među crno-bele.

Zlatna era sa Partizanom (2001-2010, 2012-2015)

Najveći trag ostavio je u Partizanu, gde se vratio 2001. godine. U narednom periodu postao je najtrofejniji trener u istoriji kluba, osvojivši:

- 12 titula nacionalnog šampiona
- 5 titula regionalne ABA lige
- 5 nacionalnih kupova

Pod njegovim vođstvom, Partizan je igrao i fajnal-for Evrolige 2010. godine, a proglašen je za najboljeg trenera tog takmičenja u sezoni 2008/09.

Ostaće upamćen kao trener Partizana koji je crno-bele predvodio u jednoj od najlegendarnijih utakmica srpske košarke - protiv Barselone u nekadašnjem Pioniru.

Izvanredni rezultati sa Partizanom tih godina preporučili su ga jednom od najmoćnijih timova u Evroligi - CSKA iz Moskve. Otišao je Vujošević u Rusiji, ali ga je loš početak sezone koštao posla.

Bez angažmana je bio do 2012. kada se ponovo vratio u Partizan. Osvojio je tada još dva nacionalna prvesntva i jednu ABA ligu, da bi 2015. godine nova uprava koja je došla u klub odlučila da sa njim ne produži ugovor.

Za kraj trenerske karijere usledila su još dva angažmana u inostranstvu - u francuskom Limožu u sezoni 2016/17, pa u rumunskom Klužu od 2019. do 2021 sa kojim je osvojio jedno nacionalno prvenstvo i Kup.

Reprezentativna karijera i funkcije

Sa juniorskom reprezentacijom SFRJ osvojio je titulu prvaka Evrope 1988. godine. Bio je selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore, sa kojom je zauzeo šesto mesto na Evropskom prvenstvu 2003, kao i selektor reprezentacije Crne Gore, koju je odveo na Evropsko prvenstvo 2011.

Od 2011. do 2015. godine bio je predsednik JSD Partizan. Tokom života suočavao se sa zdravstvenim problemima, uključujući komplikacije izazvane dijabetesom, a poslednjih nedelja stanje mu se dodatno pogoršalo usled problema sa srcem i plućimam, prenosili su domaći mediji.

Duško Vujošević ostaće upamćen kao jedan od najuticajnijih trenera u istoriji evropske košarke, kao stvaralac, inovator, pedagog, drugi otac igračima, koji je obeležio generacije sportista u Srbiji i Evropi.