Obradovićeva zaostavština u Partizanu – rezultati, (ne)uspesi i nasleđe u crno-belom

Početak leta 2021. godine doneo je i početak nove ere u Košarkaškom klubu Partizan. Trenutak kada se Željko Obradović vratio tamo gde je pre nekoliko decenija sve počelo, zapalio je iskru koja je čitav klub i armiju navijača podigla iz pepela.

Koliko god rezultati bili loši u poslednja dva meseca, što je pratila i atmosfera u ekipi, teško da je bilo ko očekivao da će ovakav epilog stići u ovom trenutku.

Izjave Željka Obradovića u kojima više ni on nije znao kako da dopre do igrača, koji očigledno nisu "postojali" na terenu u prethodnim utakmicama, pokazale su da čak ni trofejni stručnjak više nije mogao bilo šta da uradi.

Ostavka Željka Obradovića odjeknula je i daleko van granica Srbije i možda označila kraj jednog od najznačajnijih trenerskih poglavlja u istoriji evropske, ali i svetske košarke.

Najtrofejniji trener Starog kontinenta napustio je Partizan - klub u kojem je započeo svoju trenersku priču i sa kojim je 1992. godine osvojio titulu šampiona Evrope.

Obradovićeve četiri i po godine u Partizanu

Obradović je u svom drugom mandatu u Partizanu proveo četiri i po godine, u kojima je osvojio dve titule ABA lige i šampionat Srbije, vratio crno-bele u Evroligu i obezbedio im trogodišnju licencu za najkvalitetnije evropsko takmičenje.

Sezona 2021/2022.

U prvoj godini po povratku, Obradović je sa Partizanom stigao do osmine finala Evrokupa, gde je poražen od Burse, koju je tada predvodio sadašnji selektor Srbije Dušan Alimpijević.

Kao drugi završio je u regionalnoj ligi i poražen je u finalu Kupa Radivoja Koraća.

Ipak, za prvu godinu i početak nove epohe, napravljen je pomak u odnosu na decenije ranije.

Već tada je napravljena osnova za predstojeću sezonu u Evroligi sa Kevinom Panterom, Zekom Ledejom, Aleksom Avramovićem, Alenom Smailagićem i Matijasom Lesorom.

Sezona 2022/2023. - prvi trofej

Ova sezona mogla je da bude istorijska za Partizan, ali i za srpsku košarku, da se nisu dogodile stvari koje nemaju veze sa sportom.

Igrali su crno-beli u jednom trenutku najbolju evropsku košarku. Bili su nadomak Fajnal-fora i legitimni kandidati za tron Evrolige.

Međutim, četvrtfinalni duel sa Real Madridom se od sna pretvorio u košmar. Ukratko - bezobrazluk i nemoć Serhija Ljulja, tuča, suspendovani igrači i Partizan koji posle dve pobede gubi tri meča zaredom i ostaje bez Fajnal-fora.

Taj uspeh je sigurno doprineo tome da se lestvica očekivanja podigne na najviši mogući nivo, što i nije bilo realno da se uradi, pogotovo iz sezone u sezonu.

Ipak, te godine Obradović je osvojio prvu titulu od povratka u ABA ligi, dok su u Kupu ovaj put stali u polufinalu.

Sezona 2023/2024.

U ovoj sezoni tim je ostao bez ijednog trofeja i plasmana u plej-of Evrolige, što je automatski značilo da godina nije uspešna.

Partizan je završio na drugom mestu ABA lige, dok je u domaćem prvenstvu poražen u finalu od Crvene zvezde. 

U Evroligi crno-beli su zauzeli 11. mesto sa skorom 16/18, a samo jedna pobeda bila im je neophodna kako bi se domogli zone plej-ina.

Sezona 2024/2025.

Prethodna godina je najtrofejnija u drugom Obradovićevom mandatu u Partizanu, jer je osvojio dve titule - ABA ligu i državno prvenstvo.

Te sezone je urađena kompletna rekonstrukcija tima, ali je ponovo izostao rezultat u najvrednijem takmičenju - Evroligi.

Crno-beli su završili takmičenje bez plasmana u nokaut fazu, jer su zauzeli 12. mesto sa identičnim skorom kao prethodne godine - 16/18. Boljeg plasmana su ih koštala četiri poraza u poslednjih pet mečeva te sezone u Evroligi.

Sezona 2025/2026. i kraj jedne ere

Ponovo je Partizan promenio dosta igrača u timu, a četiri meseca od početka sezone, očigledno je da sastav nije kompletiran i da na nekim pozicijama nisu dovedena prava rešenja.

Rezultatska kriza traje više od mesec dana i ona je legitiman razlog Obradovićevog odlaska. Spominjale su se i ranije priče o odlasku, međutim, klub je svaki put izrazio podršku, a i Obradović je trener čiji se kredit najsporije i najduže troši.

Iako su se provlačile priče o razilaženju, Obradovićeva odluka doneta posle ubedljivog poraza od Panatinaikosa u Atini, ipak je iznenadila javnost, koliko god bili loši rezultati.

Bio je to sedmi poraz Partizana u osam utakmica i težak udarac za tim koji je u sezonu ušao sa rekordnim budžetom od 27 miliona evra.

U emotivnom pismu navijačima, Obradović je poručio da je "morao da preuzme odgovornost" i podnese neopozivu ostavku.

Podsetio je i na trenutak iz 2021. godine kada se vratio u klub rečima: "Uvek sam dužan Partizanu, jer me je on napravio".

Sada je Obradović napravio temelje novog Partizana, kluba koji se gledao drugim očima i sa mnogo više poštovanja kada je on sedeo na klupi. Posle godina tavorenja i skromnih rezultata, ponovo su se crno-beli šepurili na crvenom tepihu najvećih evropskih klubova. 

Da li je Obradović uradio dobar posao za ove četiri i po godine? 

I da jeste i da nije - šta je merilo za "dobar" ili "loš" posao?

Ako gledamo rezultate, nije urađen dobar posao, ali ne može ni da se smatra lošim. Ispod proseka i očekivanog- to jeste. Od ukupno 16 trofeja za pune četiri sezone, Obradović je osvojio samo tri. Ali, ako izuzmemo Evrokup i Evroligu, i računamo samo ovdašnje trofeje - od 12 uzeo je tri.

Obradović je pretekao na večnoj listi Partizanovih stratega Vladimira Jovanovića i sa sedam titula je drugi, iza neprikosnovenog Duleta Vujoševića koji ima 23.

Upisao je Čačanin 204 pobede i 107 poraza u svim takmičenjima. U Evroligi ima 58 pobeda i 62 poraza u drugom mandatu, a pažnju privlači i negativan skor protiv Crvene zvezde - iz 34 utakmice ima 12 pobeda.

Za jedne malo. Za druge - trofeji nisu merilo urađenog, već slika kluba u ovom trenutku, a to znači: redovan učesnik Evrolige, konkurentan na svim poljima, vraćen evropski ugled posle sušnog perioda, veći budžet kluba, puna "Arena" iz utakmice u utakmicu.

Najvažnije od svega - Željko Obradović je Partizanu vratio ono što se ne meri trofejima, brojkama ni plasmanima: vratio mu je strast i to se videlo svaki put kada bi mu navijači skandirali ime i prezime.

Njegov dolazak vratio je samopouzdanje, identitet i emociju - ono zbog čega se crno-bela publika vratila u halu, ali, činjenica je da to rezultati u potpunosti nisu ispratili.

Njegov odlazak podelio je navijače - dok jedni pozivaju na podršku ekipi u teškom periodu, drugi smatraju da ovo nije trebalo da se dogodi.

Suština je da je sama Obradovićeva pojava i prisustvo ove četiri i po godine u Partizanu doprinela razvoju kluba na svim poljima, onako kako ne bi bilo da je u pitanju bilo koji drugi trener.

Uvek je stavljao sebe ispred kluba u situacijama kada bi rezultati bili loši i kada bi bile upućene kritike, kako bi sav pritisak on preuzeo. Neretko je govorio da je sve njegova odgovornost, ali u poslednje vreme to se moglo čuti mnogo češće nego ranije.

Sa druge strane, klubovima su, ipak potrebni rezultati, jer se zato i takmiče. Obradović se odlučio na potez koji je bio poslednja opcija i za koji je malo njih verovalo da će ovako brzo doći.

Ipak, košarka će se igrati i dalje. Već 4. decembra, kada u Beograd dolazi Bajern, biće jasnije kakav će crno-bela publika imati odgovor na sve ovo nakon odlaska najveće klupske figure.