Pištolj Pit – srpski mit koji je plesao parketom i umro na njemu

U svakom sportu postoje igrači i postoje zvezde, neki su 'pak toliko veliki da postanu mit još za života.

"Pištolj Pit" bio je upravo to — mit, umetnik, tragičar. Njegov uticaj na igru prevazilazio je statistiku. Njegova životna priča podjednako je fascinantna kao i magija koju je stvarao s loptom.

Detinjstvo u Pensilvaniji, koledž na kom je postavljao nedostižne rekorde, iznenadna smrt koja ga je zatekla u dvorani — tamo gde je oduvek pripadao — sve je bilo jedinstveno.

Pit Maravić rođen je na današnji dan, 22. juna 1947. godine, u Alikvipi, malom gradu u saveznoj državi Pensilvanija.

Otac Pres bio je košarkaški trener srpskog porekla, što je značajno oblikovalo njegovo detinjstvo.

Otkako je znao za sebe driblao je loptu satima, čak i dok je vozio bicikl ili hodao ulicom do prodavnice.

Disciplinovani Pres trenirao ga je bez kompromisa učeći ga osnovama, ali nije želeo da utiče na njegovu kreativnost i igru.

"Pit nije trenirao da bi bio dobar. On je trenirao da bi bio bolji od svih“, govorio je Pres.

U svemu je video koš. Tokom časa u školi pogađao bi kantu za đubre iza leđa, učitelji su ga često prekoravali, ali mu je igra bila sve. Živeo je sa loptom, spavao je s njom, sanjao je košarku. 

Lopte koje nisu marile za zakone fizike i koledž rekordi

Kada je upisao Univerzitet Luizijana stejt, Pres je tamo već bio trener. U vremenu kada brucoši nisu smeli da igraju zvanične NCAA utakmice, Pit je na nezvaničnim punio tribine.

Tokom tri godine na koledžu, Maravić je prosečno beležio 44,2 poena po utakmici — rekord koji ni više od pola veka kasnije nije oboren. A igralo se bez linije za tri poena.

Prema modernim analitikama, da su se računali šutevi koje je pogađao van linije 7,24, imao bi preko 50 poena u proseku.

Brojke su, ipak, bile najmanji deo njegovog šarma. Načinom na koji je igrao košarku bio je decenijama ispred svog vremena.

Lopte koje je slao nisu se pokoravale zakonima fizike, već muzici koju je samo on čuo. Pronalazio je saigrača tamo gde ni on sam još nije stigao. Svakim dodavanjem predskazivao je budućnost. 

Pasovi iza leđa, lažni šutevi, driblinzi bez gledanja, kao da je lopta sama znala gde treba da bude, a Pit je njome dirigovao.

Publika je dolazila zbog njega, a ne zbog utakmica.

Zanimljivo je da nikada nije zaigrao na završnom NCAA turniru, jer LSU tada nije bio dovoljno dobar tim.

Decenija NBA savršenstva

Draftovan je 1970. godine od strane Atlanta hoksa kao treći pik. Iako su ga neki osporavali jer je igrao "neozbiljno", ubrzo je pokazao da je jedinstven.

U NBA ligi nastupao je za Hokse, Nju Orleans, Jutu, i kratko za Boston. Bio je petostruki Ol-star, a 1977. godine predvodio je ligu po poenima po meču sa 31.1 u proseku.

Iste sezone Niksima je ubacio 68 poena što je i njegov rekord karijere.

Bio je inovator, igrao je kao da je rođen decenijama kasnije. Stef Kari, Kajri Irving, Džamal Kroford, Alen Ajverson, najbolji su dribleri ikad, ali nijedan od njih nije bio umetnik.

"Pit je bio čudo. On je video dodavanja koja niko drugi nije mogao ni da sanja," rekao je Medžik Džonson.

Leri Bird bi voleo da je mogao sa njim da igra.

"Da sam mogao da igram s bilo kim iz prošlosti, to bi bio Maravić", govorila je legenda Bostona.

Njegov saigrač Edrijan Dentli rekao je da "pištolj" nije bio igrač već umetnik.

Nažalost, igrao je u uglavnom loše vođenim timovima, nikada u ekipi koja je mogla do titule.

Poslednje tri sezone mu je obeležila hromost — povrede su mu oduzele pokretljivost i samopouzdanje.

Lutanje i novi smisao

Košarkaša srpskog porekla tokom čitavog života pratile su velike unutrašnje i duševne borbe.

"Postaćeš ono što juriš. Ja sam jurio savršenstvo, i kad sam ga (u košarci) dostigao, nisam imao više ništa", rekao je Maravić.

Karijeru u NBA završio je 1980. godine i tada se osećao izgubljeno, kao da je deo njega umro pa je u prvim danima nakon penzionisanja osećaj praznine nadomešćivao alkoholom.

Lutao je, probao hinduizam, bio vegan pre nego što je to postalo popularno, verovao u NLO i teorije zavere, a onda se dogodio preokret.

Okrenuo se duševnosti i postao posvećen hrišćanin. Mnogo je govorio o veri, isceljenju i ljudskoj svrsi.

Život mu je tada konačno dobio novi smisao, ali i mir.

Proročanstvo koje se ostvarilo

Godine 1974, u jednom intervjuu, izgovorio je rečenicu koja je 14 godina kasnije postala jedan od najzloglasnijih sportskih citata:

"Ne želim da igram 10 godina u NBA ligi i onda umrem od srčanog udara u četrdesetoj“, rekao je tada.

Igrao je tačno 10 sezona u najjačoj ligi na svetu. Imao je 40 godina kada je preminuo 3. januara 1988. na rekreativnoj utakmici u Pasadeni.

Odmah po okončanju meča, dok su još stajali na terenu Džejms Dobson, jedan od učesnika utakmice pitao ga je: "Kako si, Pite?“

Legendarni košarkaš mu je odgovorio: "Osećam se stvarno dobro“, a onda je pao i u večnost otišao s mesta na kojem je oduvek pripadao — s parketa.

Nakon njegove smrti, obdukcija je otkrila da je bio rođen bez leve koronarne arterije — glavne krvne žile koja snabdeva srce.

Većina ljudi s tim stanjem ne doživi ni pubertet. A Pit je plesao košarku na najvećoj svetskoj sceni.

Oni koji su ga poznavali tvrde da je osećao nešto dublje — da je imao svest o vremenu koje mu je dato.

Nije bio košarkaš, već fenomen, umetnost u patikama i dirigent među obručima.