Đurović: Žao mi je dok sam bio trener što nisam imao Koraća

Na košarkaškom terenu u Ulici Zdravka Čelara u Beogradu Radivoj Korać je pravio prve košarkaške korake. Kako je kasnije govorio, trenirao je sam sebe. Tu je 1954. sa samo 16 godina odigrao prvu prvoligašku utakmicu.

Sa Košarkaškim klubom Beograd tokom narednih 12 godina osvojio je četiri jugoslovenske lige i tri nacionalna kupa. Bio je najbolji strelac čak sedam puta u prvenstvu Jugoslavije, uz nekoliko klupskih i državnih rekorda koji nisu do danas oboreni.

Uvek su ga čuvala bar dva igrača, jer je u igri jedan na jedan bio nezaustavljiv. Žućko je tokom ranih šezdesetih godina bio popularniji od same igre. Na utakmci Kupa evropskih šampiona protiv Alvika iz Stokholma 1965. postigao je 99 poena.

Najviše od svega je bio rođeni pobednik, nikako nije voleo da gubi. Žućkov najveći kvalitet je bio što se nije predavao nijednog momenta. Nije bio zadovoljan rezultatom na Evropskom prvenstvu 1965. 

Radivoj Korać bio je i uspešan student elektrotehnike i nameravao je da završi fakultet, ali su zahtevi igranja košarke na tom nivou zaista bili veliki pa nije diplomirao.

Voleo je muziku, književnost, pozorište i film. Dok su drugi igrači birali restoran Poslednja šansa, on je odlazio u Narodno pozorište ili Atelje 212. Privilegiju da putuje koristio je da iz inostranstva donosi muzičke ploče i tako se na Radio Beogradu po prvi put zavrtela jedna ploča legendarnih Bitlsa.

Kada je poginuo 2. juna 1969. Tito, izjavio je da je "Žućko bio veći od Jugoslavije i da je pripadao celom svetu".

Prvi je sportista koji je sahranjen u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.

Đurović: Korać je plenio inteligencijom

Košarkaški stručnjak Vlade Đurović je prilikom gostovanja u Jutarnjem programu evocirao uspomene na Radivoja Koraća istakavši veliki doprinos nekadašnje jugoslovenske sportske zvezde košarci.

"Bio je pionirski prvak Beograda u šahu, juniorski prvak u skoku uvis i stonom tenisu. Bio je svestran, igrao je i mali fudbal, nije voleo da gubi", naveo je Đurović.

Đurović je naveo da je bogatiji od drugih ljudi koji nisu poznavali Koraća.

"Uzmite primer ponašanja Kristijana Ronalda koji se skine da bi pokazao mišiće, da je najbolji, najlepši. Korać i Jokić se ne ponašaju tako, oni su u drugom planu. Ali razlika među njima je to što Jokiću košarka nije najveća ljubav, dok je Korać bio zaljubljen u košarku", rekao je Đurović.

Košarkaški strateg je istakao da se Beograd Koraću odužio "Ćoškom Radivoja Koraća" u Knez Mihailovoj ulici i ulici na Crvenom krstu i sa dvoranom OKK Beograda koja nosi ime po njemu.

"Korać je bio čovek koji je plenio, pre svega inteligencijom. On me je znao kao prosečnog igrača, kada sam postao trener onda sam napravio neko ime i žao mi je što ga nisam imao da ga nekad pitam za savet, a on bi najbolje savete na svetu davao", rekao je košarkaški stručnjak Vlade Đurović.