Odlična igra Nemaca, zdravstveni bilten Srba i nepravedno suđenje – srebro je veliki uspeh ali i opomena

Mnogo je faktora koji su odredili poraz Srbije u finalu Mundobasketa gde su osvojili "samo" srebro. 

"Orlovi" nisu uspeli da tokom čitavog meča ostanu na nivou igre iz ranijih utakmica, trener Nemačke, Gordi Herbert dobro je pripremio duel i znao šta treba zaustaviti u napadu Srbije.

Suđenje nikad ne treba da bude izgovor za poraz, čak ni kada je prelomni faktor, ali ne treba ni prećutati da delioci pravde nisu baš bili na nivou ovog velikog takmičenja, štaviše daleko su od njega.

Odluke koje su Meksikanac, Letonac i Portorikanac donosili išle su mahom nauštrb izabranika Svetislava Pešića kako na parketu tako i na psihičkoj bazi.

Košarkaši su kasnije izgubili samopouzdanje ali i racionalnost što se najviše videlo u poslednjoj deonici kada se utakmica prelamala.

Nemci su bili spremni za Srbe

Nikola Milutinov, uzdanica za ulazak “orlova“ u poenterski ritam tokom celog prvenstva u finalu je u potpunosti bio odsečen od ofanzivne igre.

Nemački centri su se trudili da konstantno igraju čvrstu odbranu, ne dozvolivši Milutinovu da ispod obruča primi loptu, ponekad prelazeći i ivicu faula koja nije bila sankcionisana.

Kada bi jedan od najboljih košarkaša Srbije ipak došao do poseda, bio je udvajan i to košarkašem koji je do tada čuvao najlošijeg Pešićevog šutera na parketu ne dozvolivši Srbiji šut spolja.

Milutinov bi često u ovim situacijama bio isforsiran da na spoljne pozicije izbaci lošu loptu koja ne bi donosila nikakvu prednost u igri.

Srpski centar nije jedini košarkaš koji nije uspeo da dođe do izražaja. Nikola Jović koji je svojim poenima, šutem za tri i zakucavanjima donosio najviše energije ekipi takođe je bio "odmeren“.

Nemački igrači su kad god bi najmađi reprezentativac primao loptu igrali visoku ruku koja brani šut za tri, dok bi svojim pozicioniranjem sprečavali Nikolin prodor u desnu stranu, koji je košarkaš Majamija uglavnom koristio u utakmicama ranije.

Sudije koje su delile (ne)pravdu

Nemci su bili bolji rival. Tokom većeg dela meča imali su više želje, više energije, ali je adrenalin kojim je sve ovo podstrekivano došao iz - grešaka sudija.

Najveći deo polovičnih odluka, ali i onih koje to nisu odgovarale su selekciji Nemačke.

Sudije su im vukle stranu, a Nemci koji su bili na visokom nivou i maksimalno taktički spremni iskoristili su ovo kao dodatni vetar u leđa.

Nepostojeći faulovi koji su suđeni u korist "pancera", i sigurno desetina očiglednih koji nisu dosuđeni Srbiji, ovu selekciju održali su u prednosti i kada bi njeni napadi izgledali bezidejno, što je "pancerima" dalo dodatnu psihološku prednost.

Nedostatak trezvenosti i hrabrosti u prelomnim trenucima

Ipak, Srbiji je u poslednjoj deonici nedostajala odlučnost njenih najiskusnijih košarkaša.

Odgovornost u napadima u poslednjem periodu meča na svoja leđa uzimali su Aleksa Avramović, Filip Petrušev i Nikola Jović, igrači koji imaju najmanje reprezentativnog staža i igraju svoju prvu završnicu na velikom takmičenju.

Zakazali su ostali, oni sa najviše utakmica u rukama, koji bi svojim primerom i uzimanjem odlučujućih šuteva doneli reprezentaciji olakšanje. Ipak, čak i kada su bili otvoreni na šutu koji donosi izjednačenje igrali bi nepotreban dodatni pas i pritisak prebacivali na leđa drugih košarkaša. 

Dodatni problem predstavila je i velika želja koja je kasnije prerasla u brzopletost u napadu. Nemačka je u poslednjoj četvrtini imala niz neiskorišćenih napada na koje su srpski košarkaši odgovorili svojim greškama.

Glavni cilj ostvaren

Srbija je ostvarila plasman na Olimpijske igre, što je bio i primarni cilj na ovom šampionatu.

Ipak, kako je vreme i takmičenje odmicalo, košarkaška javnost u Srbiji želela je sve više.

"Orlovi" su osvojili medalju, ali je dobar rezultat samo delimična uteha jer je više nego očigledno da profesionalna košarka u Srbiji ima problem.

Ovaj problem ne krije se u igračkom kadru koji sada ima primat u reprezentaciji, već u onom koji tek treba da dođe.

Košarkaška liga Srbije odavno ne postoji, vidljiv je samo privid nje kao takmičenja, mladi igrači koji pokažu veliki talenat, bivaju uzeti u velike evropske timove gde često ne uspeju da se dokažu ili ne dobiju šansu za to.

No, nije sve crno, ovakva oslabljena selekcija sa skraćenom rotacijom uspela je da se plasira u finale šampionata, a ekipa koja je izgradila hemiju i timski duh ima veliku šansu da na Olimpijskim igrama ponovi, a možda i nadmaši ovaj rezultat.

Što da ne, Srbija je ipak ponovo "zemlja košarke"!