Rađa Naingolan – fudbalski Bahus i pad čoveka koji je mogao više

Naingolan je karijeru započeo u belgijskom Beršotu, ali je njegov uspon počeo u Italiji. Prvo u Pjačenci, zatim Kaljariju, gde je stekao reputaciju veziste koji ništa ne prepušta slučaju, a onda u Romi, gde je postao jedan od najboljih igrača u Seriji A.

Nije bio klasičan plejmejker, ali je imao gotovo sve veštine neophodne da postane vrhunski vezista: snažne i precizne udarce, fizičku snagu, sposobnost da povuče tim i, što je najvažnije, onu vrstu harizme koja je navijačima bila magnetski privlačna.

Međutim, ono što je Naingolana odvajalo od drugih nije bio samo talenat, već i njegov stav. Dok je većina fudbalera živela smerno, prema pravilima, on se ponašao kao rok zvezda. Nije krio da puši, nije krio da pije, nije krio da je noćnom životu davao više prostora od perioda na treningu.

Gresi van terena – hronika jednog pada

Ako bi neko pokušao da sastavi katalog Naingolanovih ispada, grehova, brzo bi ostao bez prostora. Konzumacija duvana i alkohola pojavljivale su se češće uz njegovo ime nego gol i asistencija. Dok su drugi fudbaleri živeli pod budnim okom nutricionista, Naingolan je pušio kao da je vremeplovom stigao iz, recimo, neke balkanske varoške kafane iz sedamdesetih godina 20. veka. Treneri su ga molili da prestane, doktori mu savetovali... Kada su u medijima izlazile "problematične" fotografije i snimci sa njim u glavnoj ulozi, nije se branio...

U decembru 2017. godine, tokom novogodišnje noći, pojavio se na video-snimku vidno pijan, raskalašnog ponašanja poput čoveka koji ili ne zna ili ne mari što ga gledaju milioni ljudi. Bilo je to vreme kada je već postalo jasno da će ga reprezentacija Belgije otpisati, što se na kraju neminovno i dogodilo. Roberto Martinez ga je izostavio sa spiska za Svetsko prvenstvo 2018, a to je dovelo do Naingolanovog povlačenja iz nacionalnog tima, iako je potom bilo naznaka, nikada se nije vratio u reprezentaciju.

Dok je njegova karijera polako išla silaznom putanjom – prvo u Interu, zatim povratak u Kaljari, pa odlazak u Antverpen – Naingolan je bivao sve češće u medijima, ali zbog incidenata. Uhapšen je 2022. zbog vožnje bez dozvole, što je bio samo jedan u nizu ispada. Njegova supruga je u međuvremenu prošla kroz tešku borbu sa kancerom, a nedugo potom su se i rastali.

Konzumacija električnih cigareta na klupi za rezervne igrače na meču protiv Standarda nije izazvala pažnje koliko ono što se nedavno dogodilo.

Hapšenje 27. januara ove godine je izgleda vrhunac Naingolanove lestvice užasa. Belgijske vlasti su sprovele opsežnu akciju protiv krijumčarenja kokaina iz Južne Amerike u Evropu preko Antverpena, a Naingolan se našao u središtu istrage. Policija je uradila više desetina pretresa, a njegovo ime se našlo među onima koji su uhapšeni. Tužilaštvo ga tereti za učešće u kriminalnoj organizaciji, mada su advokati tvrdili da nije direktno povezan sa trgovinom drogom.

Naingolan je pušten uz kauciju i zatražio je poštovanje privatnosti kako bi mogao da se fokusira na fudbal.

Epilog karijere

Rađa Naingolan je mnogo više od fudbalera. Simbol stare škole, one u kojoj su igrači bili više ljudi nego brendovi. Ali u svetu u kome je fudbal postao nauka, njegova boemština nije romantična – ona je destruktivna. Mogao je da postane vođa jedne generacije, ali je izabrao da bude anegdota.

Baš zato ga navijači i dalje vole, zbog onoga što je na kraju dovelo do njegovog pada. Jer se s njim identifikuju. Nangolan je na vrhuncu moći bio pravi gladijator na terenu. Kako je vreme odmicalo van terena – život mu je postao arena u kojoj su pobede sve ređe, a porazi sve bolniji. Kao što je Bahus u rimskoj mitologiji, bog vina i raskalašnosti, ali i ludila, tako je i Naingolan ostao upamćen – kao neko ko je u brzini, svetlucao jako, bez želje da postane trajnije svetlo.

U tome nije odustao, nastavio je fudbalsku karijeru povratkom iz indonežanskog Bajankara u Lokeren za koji je u debitantskom nastupu, šest dana pre hapšenja, postigao gol iz kornera protiv Lirsa.