Zašto su Saudijci zavezali fudbalsku kesu

Prošle godine fudbalski klubovi iz Saudijske Arabije potrošili su oko 900 miliona evra na transfere igrača uglavnom iz Evrope. Putem Kristijana Ronalda pošli su Karim Benzema, Sadio Mane, Nejmar, Rijad Marez, Aleksandar Mitrović i brojni drugi asovi evropskog fudbala. Najveći transfer od čak 90 miliona evra napravio je Nejmar prelaskom iz Pari Sen Žermena u El Hilal.

Ovog leta došlo je do opšteg pada cena igrača na transfer tržištu, te se to odrazilo i na letnji prelazni rok u Saudijskoj Arabiji. Jednim delom odgovornost snose takmičenja poput Evropskog prvenstva, odnosno Kopa Amerika, tj. relativno kasno okončanje ovih turnira.

Primera radi, Hulijan Alvarez je najskuplji igrač koji je ovog leta promenio klub, prešao je iz Mančester sitija u Altetiko Madrid, a procene su da je transfer bio vredan oko 90 miliona evra. Svi ostali prelasci su daleko jeftiniji, poput odlaska Dominika Solankea iz Bornmuta u Totenhem, Lenija Jora iz Lila u Mančester junajted...

Do sada, Musa Dijabi, Pjer Emerik Obamejang i Načo Fernandez su najzvučnija imena koja su u letnjem prelaznom roku promenila evropske terene za one na Bliskom istoku. 

Fernandez je iz Reala otišao kao slobodan igrač u El Kadisiju, dok je za Obamejangov transfer iz Marselja isplaćeno 8,8 miliona evra, a najskuplji je bio prelazak Dijabija iz Aston vile u El Etihad za nešto više od 60 miliona evra.

Podsećanja radi, saudijska Pro liga je ovog leta imala 14 fudbalera u reprezentacijama na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. Mnogi od njih, izuzev Ngoloa Kantea, prikazali su loše partije, a što su mediji okarakterisali kao nedostatak kvalitetnog nadmetanja u saudijskom šampionatu i gubitkom takmičarskog ritma.

Takmičarski ritam pobedio novac

Mediji su izveštavali da su saudijski klubovi ovog leta imali kontakte sa Mohamedom Salahom iz Liverpula i Vinisijusom iz Real Madrida, ali do realizacije transfera nije došlo. Razlozi su posve jednostavni, jer se ne radi samo o količini novca za prelazak i plate u klubovima, već i o takmičarskom karakteru timova u kojima će igrati.

Nekada velike zvezde evropskog i svetskog fudbala su odlaskom u saudijsku Pro ligu pored gubitka visokog takmičarskog nivoa, po svemu sudeći izgubili i na vrednosti. Upitno je da li bi neko od igrača u i dalje zrelim godinama mogao da se vrati sa Arabijskog poluostrva u Evropu za isti novac koji je dobio odlaskom na Bliski istok. Dakle, reklo bi se dupli poraz.

Pored toga, za dve godine biće odigran Mundijal u Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama i Meksiku, a igrači najveće klase želeće da ostanu u vrhunskoj formi kako bi pružili najbolje partije za nacionalne timove.

Rasipničko trošenje novca na transfere popularnih fudbalera, uglavnom na zalasku karijera, stvara samo dublji problem, jer iziskuje konstantno izdvajanje novca, iz roka u rok. Time (novcem) liga čuva tržišnu konkurentnost, ali ne i fudbalsku. S tim u vezi, potpuno je jasno da skup fudbaler ne garantuje uspeh.

Nešto drugačije od pukog finansijskog rasipanja je i promena u igračkom sastavu timova. Naime, Fudbalski savez Saudijske Arabije doneo je izmene pravila za sezonu 2024/2025. Među ključnim su ona koja se odnosi na maksimalno 25 igrača u timu, što je znatno manje u odnosu na prethodni period kada su 30 fudbalera konkurisala za jedan meč.

Pored toga, povećavao se i fokus na potpisivanju igrača mlađih od 21 godine kako bi njihova uloga bila izraženija u narednom periodu, a sve s jednim ciljem – doprinosu povećanja konkurentnosti. Promene se odnose i na inostrane igrače, svaki tim može imati maksimalno 10 stranih fudbalera, ali dvojica moraju biti mlađa od 21 godine.

Kao što je letnji transfer prozor pre godinu dana nagoveštavao početak kraja evropskog fudbalskog šefovanja, do koga nije došlo. Ovaj letnji prelazni rok je uticao na promišljenije donošenje odluka o igračima koji na kraju treba da služe razvitku fudbala u Saudijskoj Arabiji.