Preminuo Gerd Miler

Napadač minhenskog Bajerna je osvojio sa Nemačkom Evropskom prvenstvo 1972. godine (sa ekipom koja se smatra verovatno i najboljom koju je Nemačka ikada imala), potom je osvojio Svetsko prvenstvo 1974. godine.

Sa bavarskim klubom je tri puta u nizu osvajao Kup šampiona sredinom sedamdesetih godina (sa dva, takođe, legendarna trenera – Udom Latekom i Detmarom Kramerom).

Pored toga osvojio je i četiri, tada još uvek mlade Bundeslige, kao i četiri Kupa Nemačke.

Postigao je 365 golova u Bundesligi, odigravši 427 mečeva, a njegov rekord od 40 golova u jednoj sezoni tek je prošle sezone oborio Robert Levandovski, naravno takođe sa Bajernom. Sedam puta je bio najbolji strelac Bundeslige.

Na 62 utakmice koje je odigrao za Nemačku postigao je ukupno 68 golova.

"Bajern iz Minhena oplakuje odlazak Gerda Milera. Naš svet danas stoji. Klub i svi njegovi navijači tuguju zbog smrti Gerda Milera, koji je u 75. godini preminuo u nedelju", naveo je minhenski klub u saopštenju.

"Danas je tužan dan, crni dan za Bajern i sve njegove navijače. Gerd Miler je bio najbolji napadač u istoriji. Bio je i divna osoba", naveo je predsednik Bajerna Herbert Hajner.

"Mi smo ujedinjeni u dubokom bolu sa njegovom suprugom Uši i njegovom porodicom. Bez Gerda Milera, Bajern ne bi bio klub koji svi danas volimo. Njegovo ime i njegova uspomena živeće večno."

Miler je postigao 14 golova na dva Svetska prvenstva, a u 1972. godini postigao je 85 golova u 60 mečeva koliko je odigrao.

Ovo je bio svetski rekord sve dok Mesi nije pogodio 91 put u 69 mečeva 2012. godine.

"Rekordi mi ne znače previše, ali ako neko zaslužuje da me prevaziđe, onda je to Lionel Mesi", rekao je tada Miler.

Sa nadimkom Bombarder (Der Bomber, odnosno preciznije Der Bomber der Nation – Bombarder nacije), dugo je bio najbolji strelac jedne od najuspešnijih selekcija koje svetski fudbal ima. Njegov ukupni golgeterski učinak prestigao je Miroslav Klose 2014. godine.

Njegov najvažniji gol verovatno je bio onaj u finalu Svetskog prvenstva 1974. godine, kada je upravo na Olimpijskom stadionu u Minhenu pogodio za pobedu od 2:1 protiv izabranog tima Holandije.

Nakon finala Mundijala 1954. godine, kada je Nemačka savladala Mađarsku u Švajcarskoj, tadašnji pomoćnik Sepu Herbergeru, a sada selektor Helmut Šon predvodio je Nemačku do druge titule šampiona sveta, a još jedne osvojene u direktnom okršaju sa timom koji se smatra jednim od najboljih u istoriji (što, u oba slučaja, i te kako ima utemeljenja u prikazanom).

Ova, toliko važna i velika utakmica, ujedno je bila i poslednja koju je Gerd Miler odigrao za Die Mannschaft.

U Bajern je, ovaj rođeni Bavarac, stigao 1964. godine, a timu je pomogao da naredne godine izbori plasman u Bundesligu (osnovanu na početku šezdesetih godina).

Bajern tada još nije bio gigant kakav je potom postao. Pre Drugog svetskog rata, iako je Bajern osvojio prvu titulu sa Austrijancem Rihardom Konom Dombijem, Šalke i Nirnberg su bili najuspešniji klubovi u Nemačkoj u kojoj se, uostalom, igrao lošiji fudbal nego u Austriji.

U prvoj sezoni u Bundesligi Miler je postigao 15 golova na 33 utakmice. Nikada nije imao lošiji učinak od toga.

Nakon Bajerna prešao je u ekipu Fort Loderdejl Strajkers, koja se takmičila u tada veoma atraktivnoj američkoj En-Ej-Es-El ligi (u kojoj su, između ostalih, igrali i Pele, Franc Bekenbauer, Johan Krojf, Johan Neskens, Džordž Best…).

Napustio je Bundesligu 1979. godine, a još uvek se niko nije ni približio njegovom ukupnom broju postignutih golova u nemačkom klupskom fudbalu. Robert Levandovski je najbliži, sa 278 golova.

Miler se povukao 1981. godine. Život posle fudbala, kako neretko biva, nije mu prijao u punoj meri.

Ubrzo je počeo da se bori sa alkoholizmom, ali je sa zavisnošću uspeo da se izbori, između ostalog i uz pomoć minhenskog Bajerna.

Na početku druge decenije 21. veka dijagnostikovana mu je Alchajmerova bolest.

Miler, koji je u aprilu 2019. godine uvršten u Dvoranu slavnih nemačkog fudbala, poslednji put se u javnosti pojavio 2013. godine.

Nagradu je umesto njega primio Pol Brajtner.