Kralj lavova - Rože Mila

Uoči Mundijala u Brazilu, fudbalski zaljubljenici prisećaju se zvezda koje su obeležile prethodna velika takmičenja. Jedna od ikona svetskih prvenstava je legendarni kamerunski napadač Rože Mila.

Čovek koji je u svojoj karijeri učestvovao na tri svetska prvenstva, i dalje drži rekord za najstarijeg strelca Mundijala. Vođa reprezentacije Kameruna, koja je bila poznata pod nazivom "nepokorljivi lavovi", postao je svetska zvezda sa 38 godina, kada je na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine vodio svoj nacionalni tim do četvrtfinala.

U sećanjima navijača posebno će ostati upamćen gol dat legendarnom golmanu Kolumbije Reneu Igiti, kao i specifičan pobednički ples kod korner zastavice kada postigne gol, kojim je zaludeo ceo svet.

Kamerun je tada postao prva afrička reprezentacija koja je stigla do četvrtfinala Svetskog prvenstva, uspeh koji su kasnije ponovili jedino Senegal 2002. godine i Gana 2010. godine. Da je bilo malo više sreće, Kamerun bi bio prva afrička reprezentacija koja je igrala polufinale, pa možda i osvojila Svetsko prvenstvo.

Priča o Rožeu Mili počinje mnogo ranije. Albert Rodžer Mu Miler rođen je 1952. godine u gradu Juande, prestonici Kameruna. Prezime Miler promenio je u Mila da zvuči više afrički. Prvi deo profesionalne karijere proveo je u klubovima u domovini, gde je sa velikim uspehom igrao za Dualu i Tonere. Za Dualu je na 117 mečeva postigao 89 golova, dok je u klubu Tonere na 87 utakmica 69 puta zatresao mrežu.

Nažalost, u evropskom klupskom fudbalu nije ostavio tako dubok trag. Od 1977. do 1990. godine igrao je za nekoliko francuskih klubova između ostalih za Valensijen, Monako, Bastiju, Sent Etjen, Monpelje, ali sa skrominim golgeterskim učinkom. Treba imati u vidu da u to vreme bilo malo fudbalera sa afričkog kontinenta koji nastupaju u Evropi, tako da je Mila šansu najčešće dobijao sa klupe.

Ipak, za reprezentaciju Kameruna pružao je na velikim takmičenjima sjajne partije. Kamerun je na Mundijalu 1982. godine u Španiji, u grupi sa Italijom, Poljskom i Peruom odigrao tri remija, što je bio neverovatan uspeh za jedan tim sa afričkog kontinenta. Na tom takmičenju sudija je bez razloga poništio gol Rožea Mile protiv Perua koji bi, da je priznat, odveo Kamerun u osminu finala Svetskog prvenstva.

Dve godine kasnije, Mila je bio deo reprezentacije Kameruna koja je 1984. godine prvi put osvojila Afrički kup nacija.

Iako se prvi put zvanično povukao 1987. godine, bio je deo tima i 1988. godine kada je ta reprezentacija drugi put postala šampion Afrike (kada se Mila vratio iz fudbalske penzije). Bez obzira na to što je bio u poznim fudbalskim godinama, Mila je postigao pogotke protiv Egipta u prvom kolu za pobedu svoje ekipe, i gol protiv Nigerije za remi, što je uz remi protiv Kenije bilo dovoljno za plasman u polufinale. Kamerun je minimalnim pobedama nad Marokom u polufinalu i Nigerijom u finalu drugi put postao šampion afričkog kontinenta.

Sve to je bila samo uvertira za veličanstvenu predstavu na Mundijalu 1990. godine u Italiji. Rože Mila je u to vreme imao 38 godina i već se odmarao u drugoj penziji. Nije mu bilo ni na kraj pameti da će ga pozvati tadašnji predsednik Kameruna Pol Bija i zamoliti da se priključi nacionalnom timu.

Mila je trebalo svojim iskustvom da doprinese što boljoj predstavi Kameruna, koji se tada drugi put plasirao na Mundijal. Mila se tako priključio popularnim "nepokornim lavovima" (što je nadimak reprezentacije Kameruna), kao zamena. Do kraja prvenstva, Mila će postati poznat kao "kralj lavova".

Iako Kamerun 1982. godine na Mundijalu nije poražen, afričke reprezentacije i dalje su važile za autsajdere. Kamerunu se u grupi sa Argentinom, Rumunijom i Sovjetskim Savezom nije dobro pisalo.

Ipak, na samom startu usledio je šok, kamerunski "neustrašivi lavovi" savladali su Argentinu (sa sve Maradonom i ekipom) sa 1:0. Mila je na tom meču ušao sa klupe u 81. minutu.

Svoj ubitačni dodir Mila je pokazao već na sledećem meču u grupi, protiv Rumunije. Na teren je ušao u 59. minutu pri rezulztatu 0:0 i do kraja je postigao dva pogotka za pobedu svoje reprezentacije od 2:1. Kada je u 76. minutu postigao prvi gol, otrčao je kod korner zastavice i zaigrao kukovima. Slavlje Rožea Mile odmah je zaludelo ceo svet. I pored činjenice da je postao najstariji strelac na jednom Mundijalu, slavlje kamerunskog fudbalera osvojilo je sve ljubitelje fudbala. Da li je potrebno reći da je da su mnogi klinci širom sveta nakon postignutog gola, plesali u stilu Rožea Mile.

U poslednjem meču u grupi Sovjetski Savez je pregazio Kamerunce sa 4:0, ali to nije sprečilo afričku reprezentaciju da se plasira u osminu finala.

Na meču protiv Kolumbije Rože Mila je odigrao meč života. U regularnom delu meča nije bilo golova, pa je utakmica otišla u produžetke. Opet je Mila bio džoker sa klupe. U igru je ušao u 54. minutu, ali je tek u produžetku uspeo da zatrese mrežu. Mila je, samo tri minuta nakon gola u 106. minutu, udvostručio prednost Kameruna.

Drugi gol je postigao nakon što je oduzeo loptu golmanu Reneu Igiti, koji je po ko zna koji put na tom šampionatu počeo da dribla protivničke igrače. Kolumbijski golman je pokušao da predribla Milu na tridesetak metara od svog gola, ali je izgubio loptu, nakon čega je kamerunski centarfor rutinski zatresao mrežu. Do kraja utakmice Kolumbija je uspela samo da smanji rezultat na 2:1.

Već tada Kamerun je napravio istorijski uspeh plasiravši se u četvrtfinale, gde ih je u Napulju čekala reprezentacija Engleske. U legendarnom meču malo je nedostajalo da se Kamerun plasira u polufinale. Iako nije postigao gol, Mila je na toj utakmici bio najbolji igrač svoje reprezentacije.

I ovoga puta Mila je ušao sa klupe, na početku drugog poluvremena. Do tada Engleska je golom Plata u 25. minutu već imala prednost od 1:0. U 61. minutu nad Milom je, u trenutku kada je jurnuo ka golu Pitera Šiltona, napravljen penal. Emanuel Kunde je bio siguran sa bele tačke. Samo četiri minuta kasnije Mila je sjajno asistirao Ekekeu koji je postigao drugi gol za Kamerun i preokrenuo rezultat u korist afričke reprezentacije.

Samo sedam minuta delilo je Kamerun od plasmana u polufinale. Tada je neoprezno startovala odbrana "lavova", napravila penal koji je Liniker u 83. minutu pretvorio u gol. Meč je odlučen u produžecima, takođe sa bele tačke. Ovoga puta penal nad Linikerom napravio je golman Kameruna. Engleski napadač je ponovo bio siguran sa 11 metara i doneo pobedu "Gordom Albionu" i plasman u polufinale.

I porede poraza, čitav svet je pričao o kamerunskom čudu. Legendarna reprezentacija Kameruna dokazala je da afrički timovi ravnopravno mogu da se takmiče sa najboljima. Rože Mila je dokazao da sa Crnog kontinenta dolaze izuzetni igrači i otvorio je vrata za mnoge afričke fudbalere koji su kasnije zaigrali u Evropi.

Ipak, ni u Italiji nije bio kraj karijere Rožea Mile. Četiri godine kasnije, na Mundijalu 1994. godine u SAD, Rože Mila se ponovo našao na spisku reprezentacije Kameruna.

Sa 42 godine bio je najstariji učesnik Mundijala. Nakon remija u prvom kolu sa Švedskom, gde je ostao na klupi, Mila je prvi put u igru ušao na utakmici protiv Brazila. I pored truda, Mila nije uspeo da pomogne svojoj ekipi, koja je izgubila sa 3:0.

U trećem meču u grupi Kamerun je doživeo pravu katastrofu protiv Rusije, koja je trijumfovala sa rezultatom 6:1. Mila je ponovo ušao na početku drugog poluvremena, pri vođstvu Rusije od 3:0, i uspeo je već u 46. minutu da postigne pogodak. Tada je oborio sopstveni rekord kao najstariji strelac Mundijala.

Nakon Mundijala u SAD Rože Mila je konačno mogao da ode u više nego zasluženu fudbalsku penziju. Za reprezentaciju je odigrao 102 utakmice i postigao 28 golova. Na svetskim prvenstvima je odigrao 10 mečeva na kojima je pet puta zatresao mrežu.

Pele je uz blagoslov Fife uvrstio Rožea Milu na listu od 100 najboljih fudbalera u istoriji fudbala, dok je za Afrikance on najbolji fudbaler 20. veka. U rodnom Kamerunu on je postao nacionalni heroj i fudbalska ikona. Taj status u domovini uživa i danas.

Kada je konačno otišao u penziju, Mila je ipak ostao u fudbalu. Zbog svega što je uradio u karijeri Mila je postao ambasador za afričke ciljeve u svetu. Svoje veze često je koristio da bi pomogao Kamerunu da razvija fudbal: "Kod nas u Kamerunu fudbal je vodeća politička partija. Samo fudbal može da nas ujedini i samo fudbal može doneti dobre stvari." Više puta je govorio da je Kamerun fudbalska zemlja i da se deca "rađaju sa loptom".  

Ni u penziji Mila nije prestao da pomaže kamerunskoj reprezentaciji. Kako je rekao, njega je 2006. godine ponovo zvao kamerunski predsednik da otputuje u Egipat i podigne moral reprezentativcima koji su učestvovali na Afričkom kupu nacija.

Zanimljivo je da je malo nedostajalo da zbog kritika Rožea Mile, drugi najveći kamerunski fudaler Samjuel Eto ne otputuje na Mundijal u Južnoj Africi 2010. godine. Mila je žestoko kritikovao ponašanje Samjuela Etoa i njegov odnos prema reprezentaciji, bez obzira na to što je za Kamerun postigao mnogo više golova (na 112 utakmica 55 golova).

Mila je jednom prilikom rekao: „Eto je dosta doprineo Barseloni i Interu, ali nije ništa doprineo Kamerunu."

Ove kritike razbesnele su Etoa, koji je rekao da je Mila samo ogorčen i ljubomoran. Nekoliko dana pred odlazak u Južnu Afriku, Eto se predomišljao da li uopšte da se priključi reprezentaciji.

"Da li vredi da uopšte idem na Mundijal? Ostalo mi je još nekoliko dana da razmislim da li da učestvujem. Takve kritike mi nisu potrebne u karijeri. Uvek se pred početak nekog velikog takmičenja jave matora gunđala. Šta je Mila uradio? On nije osvojio Svetsko prvenstvo, samo je igrao četvrtfinale."

Eto je dodao da je Mila ostavio trag na Mundijalu u Italiji samo zato što je igrao u ekipi sa odličnim igračima, gde mu nije bilo teško da postiže golove.

Na Mundijalu 2010. godine, u grupi sa Japanom, Danskom i Holandijom, Kamerun je predvođen Etoom izgubio sve utakmice. Ulogu velikog afričkog iznenađenja preuzela je reprezentacija Gane, koja je sa Milovanom Rajevcem došla do četvrtfinala.

Od Rožea Mile pojavio se veliki broj afričkih fudbalera koji su postali planetarne zvezde u evropskih klubovima. Retko ko je zasijao i u dresu nacionalnog tima. Malo je onih koji su, poput Mile, bolje partije pružali u reprezentaciji nego u klubovima. Prognoza Pelea da će neka afrička reprezentacija postati svetski šampion pre 2000. godine nije se obistinila. Rože Mila i Kamerun odavno su pokazali da reprezentacije sa Crnog kontinenta mogu da se takmiče sa najboljima, ali ne i da osvajaju trofeje. Za to se čeka neko bolje vreme, možda baš ove godine u Brazilu.