Huan Mata, Junajtedov superheroj

Dejvid Mojs je prethodnih nekoliko meseci glavna tema sprdnje na Ostrvu. Družina Pere Kvržice izgleda daleko sposobnije i organizovanije od ove Mojsove, gotovo identične onoj koja je prethodne sezone pod vođstvom Ser Aleksa Fergusona došla do titule.  

Nesrećnog Škota teraju navijači Junajteda, isto onako kako su pokušavali da oteraju pre više od dve decenije sada legendarnog Fergusona. Katastrofalan letnji prelazni rok podigao je mnoge obrve širom Engleske, a rezultati nedostojni veličine kluba upalili su alarm na Old Trafordu. "Nešto je trulo u državi Danskoj"... Svima je to postalo jasno, i moralo je nešto da se učini.  

Letos, Juanajted je hteo Fabregasa, dobio je neubedljivog Felainija. Hteli su Bejnsa, stigao je Giljermo Varela. Sada su hteli bilo koga, a dobili Huana Matu!  

Ateriranje helikoptera na Kerington sa Matom koji je više izgledao kao agent "007", nego kao "običan" fudbaler, sa sve svilenom maramicom koja uredno viri dva prsta iz džepa sakoa, odložilo je u fioke sve bensedine, trodone i bromazepame na kojim su bili navijači Junajteda prethodnih meseci.  

Konačno mogu da odahnu i nadaju se malo drugačijem repertoaru na "teatru snova". Dojadila im je ova repriza tragedije, jezivije od svih Eshilovih.  

Oni od genijalnog Španca očekuju da unese živost u, do sada, bezidejnu igru "đavola". Da razdrma apatični vezni red, koji je na jedan korak od vegetativnog stanja. Očekuju da uradi sa njihovim timom ono što je učinio čuveni Deda Avram sa dinarom pre 20 godina!  

Ako to neko može da uradi, to je svakako Mata. Čovek u čijim stopalima ima više magije nego u Gandalfovoj bradi. Stopalima kojim bi Junajted mogao da zakorači zakorači ka starom putu, onom koji je, ne tako davno, vodio do svih mogućih pehara.  

Naravno, očekivati od Mate da povede Junajted do torfeja do kraja sezone je suludo. Ako Junajted dovede još kojeg kvalitetnog fudbalera (a Mojs je prešpartao čitavu Evropu kako bi gledao uživo Rojsa, Vidala, Krosa... ) onda o tome može da se govori naglas. Doduše, ne glasnije od šapata. Ali, Mata je prvi deo velike slagalice - onaj ćošak od kojeg se počinje.

O odluci Žozea Murinja da pusti najboljeg igrača Čelsija u prethodne dve sezone, nije moguće raspravljati. "Posebni" je čovek koji bi čak i rezervnog golmana iz, recimo, Ebsflita, koji subotom i nedeljom ne mesi hleb u lokalnoj pekari kako bi živeo dečački san na terenu, mogao da ubedi da je najbolji fudbaler koji je ikada hodao Zemljom. Sa Matom je uradio potpuno suprotno, u čemu takođe može biti podjednako dobar - potpuno ga je uništio i zakucao za klupu! Kao nedavno sa Kasiljasom.  

Sada, Mojs mora da pomogne Mati, kako bi ovaj pomogao Junajtedu. Mora da mu vrati samopouzdanje, i od njega načini igrača kakvi su Junajtedu bili nekada Kantona, i prošle godine van Persi.   Iz ove perspektive, to ne deluje kao težak zadatak. Jer igraču kao što je Mata, potrebna je lopta, igra i sloboda. Ništa više od toga. A Mojs će mu to pružiti. Itekako!    

Dolazak Mate ima i dodatnu težinu - pokazaće onima koji su za trenutak zaboravili ili čak posumnjali u to, da je Junajted i dalje jedan od najvećih svetskih klubova. Najbolji svetski igrači još uvek žele da dođu na Old Traford.  

Istina, Mata je pobegao glavom bez obzira od Murinja, ali mogao je da bira između nekoliko klubova koji su se grabili za njegov potpis. Izabrao je Junajted. Ne samo da bi igrao i zarađivao pare. Došao je zbog trofeja. Došao je zato što se zna šta Mančester junajted i dalje predstavlja u fudbalskom svetu.