Legenda rođena na Monumentalu - Mario Kempes

Malo je igrača doživelo da se na stadionu Monumental u Buenos Airesu uzdignu u fudbalska nebesa. Mario Kempes je na tom stadionu, pred više od 70.000 navijača, postao heroj Argentine. Izvanredni napadač je 25. juna 1978. godine, u finalu Svetskog prvenstva postigao dva gola protiv Holandije za pobedu Argentine od 3:1. Kempes je igrač koji je prokrčio put kojim je kasnije nastavio Maradona, ali te noći u Buenos Airesu Argentina je i zvanično postala fudbalska velesila.

Bogata karijera Marija Kempesa, popularnog pod nadimkom „Matador", može se gledati kroz finalni meč protiv Holandije, ali nikako se ne može svesti samo na tu utakmicu. Tokom karijere Kempes je po dva puta bio najbolji strelac španske i argentinske lige, osvajao je kup i evrokup sa Valensijom i titulu River Plejtom, dok je postigao stotine golov. Mnogi smatraju da je Kempes bio najbolji centarfor svog vremena.

Mario Alberto Kempes Čiodi rođen  je 15. jula 1954. godine u gradu Belvil u provinciji Kordoba. Fudbalom je počeo da se bavi sa sedam godina, uz podršku oca koji je bio takođe fudabler. Za razliku od mnogih drugih argentinskih igrača Mario je rođen u dobrostojećoj porodici u kojoj je otac, bivši fudbaler, ohrabrivao sina da nastavi njegovim putem.

Karijeru je počeo u lokalnom klubu Instituto gde je igrao zajedno sa Osvaldom Ardiljesom (sa kojim je kasnije osvojio Mundijal). Pažnju javnosti Kempes je privukao još kao tinejdžer na juniorskom turniru u Evropi. Za klub Instituto, kao 17-godišnjak, odigrao je 17 mečeva na kojima je postigao deset golova. To je bilo dovoljno da  zapadne za oko ekipi Rosario Central u koju prelazi 1970. godine.

Upravo u tom klubu počinje meteorski uspon mladog Kempesa. Za tri sezone u klubu Kempes je na 105 utakmica postigao 85 golova. Već tada Kempes je stekao reputaciju strašnog golgetera a dobija i nadimak „Matador" koji će ga pratiti do kraja karijere. Epizona u Rosariju bila je samo priprema za najbolji period karijere.

Kempes je 1977. godine prešao u Valensiju. Njegov stil igre odudarao je od klasičnih napadača tog vremena. Argentinski centarfor bio je naročito ubojit kada primi loptu van šesnaesterca i kada se sjuri ka golu protivnika. Takvim nestandardnim stilom igre za to vreme protivničkim defanzivcima je bilo teško da ga čuvaju, tako da se Kempes nadavao golova, posebno u Valensiji gde je odmah ostavio trag. Za kratko vreme Kempes je osvojio javnost i navijače na Pirinejima.

U Španiji je dva puta proglašavan za najboljeg strelca lige. U sezoni 1976/77. Kempes je postigao 24 gola, dok je sezonu kasnije dao 28 golova. Sve to preporučilo je Kempesa za ekipu za Svetsko prvenstvo 1978. godine koju je odabrao selektor Argentine Cezar Luis Menoti. Kempes je već učlestvovao na prethodnom Svetskom prvenstvu 1974. godine u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj, ali nije se upisao u listu strelaca u jednom od najgorih fudbalskih predstava Argentine na mundijalima.

Selektor Luis imao je sumnje u izbor Kempesa u reprezentaciju, ali nije mogao da prenebegne činjenicu da je bio jedan od najboljih strelaca u Evropi. Takođe, Kempes je bio jedini argentinski fudbaler koji je igrao van svoje domovine. Neefikasnost na prethodnom Mundijalu mogla je da se pripiše mladosti Kempesa koji je tada imao nepunih 19 godina.

Svetsko prvenstvo u Argentini počelo je 2. juna 1978. godine. U prvoj fazi 16 reprezentcija bilo je raspoređeno u četiri grupe. Dalje su se plasirale po dve prvoplasirane reprezentacije iz svake grupe koje onda formiraju dve nove grupe sa po četiri ekipe. Nakon druge faze, prvoplasirane reprezentacije iz grupa plasirale su se direktno u finale, dok drugoplasirane reprezentacije igraju za treće mesto na Mundijalu.

„Gaučosi" su igrali na renoviranom stadionu River Plejta, „Monumentalu". I pored ogromne podrške sa tribine Argentinci nisu briljirali. Teškom mukom domaćini su savladali Mađarsku i Francusku sa po 2:1, dok su izgubili poslednji meč u grupi od Italije sa 1:0. To im je bilo dovoljno samo za drugo mesto u grupi, što je značilo da će u narednoj fazi igrati van Buenos Airesa, što je bio šok za navijače. Mario Kempes na tri meča nije uspeo da se upiše u listu strelaca.

Mečeve u drugoj fazi Argentina je igrala u Rosariju, mestu gde je Kempesova karijera krenula uzlaznom putanjom. Već na prvom meču protiv Poljske Kempes je igrao kao preporođen pred svojom publikom. Argentinski napadač je postigao dva gola za pobedu svoje reprezentacije od 2:0. Od Rosarija, Kempes je bio nezaustavljiv. U drugom meču druge faze na velikom derbiju između Argentine i Brazila nije bilo golova. To je značilo da je na poslednjoj utakmici protiv Perua Argentini bila potrebna pobeda od najmanje 4:0 da bi bili prvi u grupi i plasirali se u finale.

U ključnom meču Argentina je bila bez milosti prema protivniku. „Gaučosi" su pregazili protivnika sa 6:0, uz po dva gola Kempesa i Likea i po jednim pogotkom Tarantinija i Hausmana. Argentinci su se na velika vrata plasirali u finale koje se 25. juna igralo na stadionu Monumental.

Kempes je tako dobio drugu šansu da u argentinskoj prestonici postane heroj nacije. Ovoga puta ju je iskoristio. Finale protiv Holandije bilo je jedno od najuzbudljivijih u istoriji svetskih prvenstava. Kempes je u 37. minutu postigao vodeći gol za Argentinu. Kako se približavao kraj utakmice Holanđani su pritiskali domaćina da bi na osam minuta pred kraj golom Naninga došli do izjednačenja.

Šok na Monumentalu bio je momentalan. argentinski navijači koji su već slavili titulu sada su strepeli za konačan ishod meča. Regularni deo utakmice završen je rezultatom 1:1 što je značilo da će pobednik i šampion biti poznat posle produžetka.

Ponovo na scenu tada stupa Kempes. Pred kraj prvog produžetka u 104. minutu Kempes dobija loptu na ivici šesnaesterca, u svom stilu se obrušava na gol protivnika, vara holandskog golmana, a zatim loptu koja skakuće blizu gol linije prosleđuje u mrežu. Prolom oduševljenja na Monumentalu ličio je na vulkansku erupciju. Ako su do kraja i postojale strepnje da bi Holanđani mogli ponovo do izjednačenja, sve nade potopio im je Danijel Bertoni koji je pogodak postigao nakon asistencije Kempesa. „Gaučosi" su savladali Holandiju sa 3:1 i prvi put u istoriji postali svetski šampini.

Stadion Monumental i čitava Argentina te noći slavili su prvu titulu svetskog šampiona i heroja Marija Kempesa. Fudbaler koji na prve tri utakmice nije postigao golove, od Rosarija, sa šest pogodaka do kraja Mundijala postao je najbolji strelac takmičenja.

Tek nakon osvojene titule selektor Cezar Luis je priznao da je trpeo pritiske i kritike zašto umesto Kempesa u tim za Mundijal tada nije uvrstio tada 18-godišnjeg Maradonu. Sam Maradona kasnije je rekao da je Kempes za njega pravi heroj.

„Mario Kempes je fenomen i kao osoba i kao igrač, Svi smo mu večito dužni i zahvalni za ono što je uradio te 1978. godine. Mi smo takođe ispali nezahvalni prema njemu. Bio je golgeter i duša naše ekipe i najmanje što je zaslužio je da mu se Argentina na pravi način oduži. Stvarno volim tog čoveka", rekao je Maradona.

Sam Kempes je bio mnogo skromiji pa je u većini intervjua isticao da je samo imao sreće da bude deo sjajne ekipe.

U godinama posle Mundijala argentinski napadač je nastavio da niže uspehe na klupskom planu. Sa Valensijom Kempes je 1979. godine uzeo titulu Kupa Španije. Naredne 1980. godine Valensija je trijumfovala i u Kupu pobednika Kupova, a iste godine španski tim, predvođen Kempesom, osvojio je i Superkup Evrope. Po povratku u Argentinu Kempes je 1981. godine uzeo titulu sa River Plejtom.

Zbog finansijske krize u Argentini Kempes se 1982. godine vratio u Španiju, gde je po dve sezone proveo u Valensiji i Herkulesu. Tada je već karijera sjajnog Argentinca bila na silaznoj putanji. Pre nego što je konačno okačio kopačke o klin Kempes je igrao za nekoliko austrijskih klubova, dok je po jednu sezonu proveo u Čileu i Indoneziji.

Zanimljivo je da je Kempes jedan od retkih igrača koji je učestvovao na tri svetska prvenstva. Nakon titule 1978. godine, Kempes je, ovoga puta zajedno sa Maradonom, vodio Argentinu na Mundijalu u Španiji 1982. Iako su došli kao veliki favoriti, aktuelni svetski šampioni ispali su u drugom krugu kada su poraženi od Italije i Brazila. Kempes ni na ovom takmičenju, slično kao na Mundijalu 1974. godine nije postigao gol.

Za Mundijal u Španiji Kempes je rekao da je „gaučose" skupo koštao opušten prilaz jednom takvom takmičenju.

„Mislili smo da će se protivnici nas plašiti samo zato što smo Argentina. Nas Argentince skupo košta kada nismo koncentrisani samo na fudbal", priznao je Kempes jednom prilikom.

Zanimljivo je da je nakon fudbalske karijere Kempes uplovio i u trenerske vode, a prvi klub koji je trenirao je albanska ekipa Lušnja. U trenerskim vodama se nije dugo zadržavao. Nakon kratke epizode u Albaniji, Kempes je trenirao venecuelanski Mineros, bolivijske klubove Stromgest, Bluming i Independiente Petrolero. Jedno vreme Kempes je bio asistent selektoru Urugvaja Hektoru Nunjezu.

Ni danas Kempes nije skroz izašao iz fudbala. Popularni „Matador" danas radi na televiziji I-Es-Pi-En kao fudbalski analitičar.

U domovini i dalje ga smatraju jednim od najvećih fudbalera svih vremena. Za Argentinu je odigrao 43 meča na kojima je postigao 20 golova. Stadion u Kordobi 6. oktobra 2010. godine preimenovan je u stadion Mario Kempes, u znak zahvalnosti igraču koji je doneo prvu titulu svetskog prvaka Argentini.