Bata Mirković: Prognan na 48 minuta, poslednji deo

Drugi deo utakmice je počeo, a Bata Mirković koji je ostao sedeći u svlačionici bio je zatočenik sopstvene greške i griže savesti. Prolazio je kroz najteže trenutke u životu osluškujući iz prostorije bez prozora i televizora zvuke sa terena koji su se probijali i odavali događaje na terenu.

Reprezentacija Jugoslavije krenula je nazad na teren. Razgovor igrača pratio je bat krampona koji su udarali o pod.

Ponovo buka sa tribina. Povratak u samoću koju je razbijalo jedino Lalino prisustvo. Bata Mirković se pomerao samo kada bi čuo zvuk koji je dopirao.

Buka je samo malo utihnula, dobijala je drugačiji oblik kada je sviran Tudorov faul nad Piksijem Stojkovićem ili kada je Milošević izgurao Šukera van terena... A onda, kao da se talas krika sručio niz hodnik, 47. minut, Hrvatska je izjednačila. Bokšić je prošao po levoj strani, centrirao, a samo sa nekoliko metara od gola Stanić je poslao loptu glavom iza Kraljevih leđa.

Hrvatskoj je bio potreban još jedan gol. Jugoslavija se nadala da će ostati bar nerešeno, da će u doigravanje.

Postajalo je tiše. Tek po koji kolektivni krik ili uzdah. Bata Mirković je iščekivao tišinu. Ali ona davala prostora mislima „šta ću da uradim..., šta da radim sada..."

Jugoslavija propušta prilike. Mijatović dva puta, čak jednom ne koristi praktično praznu mrežu, Milošević iz okreta, Mihajlović odapinje sa 40 metara, a Ladić jednim potezom brani i sebe i gol...

Mirković je sedeo čas u grču čas u stanju koje je odavalo izgubljenog čoveka.

Hrvatska kreće u poslednje napade. Oni nose prilike, negde oko četvrt časa pre kraja. I onda se nešto čudno dešava. Kao da je iz njih iščilela snaga, domaći fudbaleri igraju konfuzno, bez velike energije. Izlazak Bokšića umesto kojeg je ušao Šimić izazvao je čuđenje na tribinama i podsvesno uvukao neku jezu. Šimić je imao još jednu priliku, a Jugoslavija je preko Stojkovića i Savićevića držala loptu i oduzimala vreme. Opet poneki uzdah, ali sada su se samo oni čuli. Nije bilo organizovanog navijanja. Uzdasi.

Već bi trebalo da je kraj utakmice. Tu negde. Svaki čas bi trebalo da se dogodi.

A potom muk. Razlio se prostorijom. „Kako je ušla brzo ova tišina", pomislio je Mirković. Shvatio je. Do svlačionice u tom dopire zvuk spikera sa stadiona koji se jasno čuje: „Utakmica između Hrvatske i Jugoslavije je završena rezultatom 2:2".

Olakšanje! Neka vrsta olakšanja! Bio je to mir za jednokratnu upotrebu.

I dalje oseća teret. Ne toliki kao do tada, ali ipak je nosio svoju muku. Znao je da će igrati doigravanje za Evropsko prvenstvo ali opet, možda bi pobedili da je ostao u igri. Možda bi išli direktno na šampionat u Holandiju i Belgiju.

„Samo da nisam toliko glup! Jebem li ti Bato mater glupu!"

Kako su sat ranije udarci kopačaka o pod brzo nestajali, tako su se sada hitro pojačavali.

Albert Nađ se prvi vratio u svlačionicu. Njegov ulazak bio je praćen radosnim, gotovo histeričnim povicima: „Bravo, bravo! To, to!", vrištao je grleći Mirkovića.

I dalje pomalo utučen Bata Mirković je odgovorio: „Znam, znam...ali treba igrati baraž sada..."

„Kakav baraž!? Zar ne znaš, Makedonci su dali gol u poslednjem minutu!"

Kako je to rekao Mirković je imao osećaj kao da se sve otvorilo, kao da je počeo opet da diše. Nestali su za čas i Jarni, i sudija sa crvenim kartonom, i optužbe, i krivica.

Mirković je u trenu ponovo nazad dobio svoj život! Vratilo se na svoje mesto sve tamo gde je bilo pre nešto više od sat vremena.

„Verovatno svi mi imamo svoje neke kredite koje smo zadužili kod gospodina odozgo. E, ja sam svoje kredite večeras ispucao", pomislio je.

Nije hteo, nije mogao da se tušira. Obukao je trenerku i krenuo da izlazi. U magnovenju je video nekoliko hrvatskih fudbalera koji su pružili ruku i rekli: „Čestitam. Sve najbolje."

Jarni je sa nekoliko metara pokušao da nešto kaže, ali je Mirković drsko, gotovo vulgarno odbio svaku priču.

U svlačionicu je tada ušao i predsednik Fudbalskog saveza Hrvatske Vlatko Marković. „Čestitam na pobedi. Srećan put na Evropsko prvenstvo, predstavljate ovaj deo Evrope i Balkana i mi ćemo navijati za vas."

Igrači su otišli da daju izjave.

„Nikada ovolike batine u životu nisam dobio", pričao je Savo Milošević gotovo kao da je to vic.

Obraćajući se novinarima selektor Jugoslavije Vujadin Boškov je rekao: „Čestitke publici koja je bila superkorektna i pokazala veliku kulturu navijanja. Mi smo igrali 48. minuta s igračem manjem, ali smo pokazali kako se bori i pri tome smo imali i ponešto sreće."

Ekipa se avionom vratila za Beograd gde je veliki broj ljudi dočekalo tim na aerodromu koji će nekoliko godina kasnije dobiti ime Nikola Tesla. Skadiralo se ime Bate Mirkovića.

Bata nije pričao sa Igorom o utakmici. Dobio je kaznu od tri utakmice suspenzije, što je značilo da neće igrati na šampionatu u Holandiji i Belgiji. Nastavili su da ispunjavaju svoj prećutni dogovor da ne započinju razgovor o stvarima o kojima bi mogli da imaju različito mišljenje. Ipak, nekoliko meseci kasnije Tudor mu je prišao i prijateljski, u najboljoj nameri rekao: „Dragi, hteo sam nešto da te pitam... Jarni je tu u Torinu. Hteo je da odemo na ručak..."

„Čuj, dragi, neka ide Jarni na ručak i neka se dobro provede. A mene kada vidi neka pređe na drugu stranu ulice... Nemoj, dragi, da me čačka..."

Bilo je je još nekoliko pokušaja da se pomire, ali Bata Mirković nikada nije hteo da sazna da li je to bilo na Jarnijevu inicijativu ili na inicijativu zajedničkih prijatelja.

„Tu moju muku od 48 minuta ništa ne može da nadoknadi. Ni njegovo 'izvini', ni njegovo ljudsko 'izvini', niti bilo šta drugo..."

Robert Jarni je jedini igrač sa kojim Mirković ne razgovara.

Danas, kada se nevoljno seća svega toga, Bata Mirković citira Budu Vujačića koji je na toj utakmici u Zagrebu bio sekretar stručnog štaba: „Znaš kako si prošao...Kao da si sa 200 na sat u automobilu udario u zid i izašao ugruvan."

Više puta je bilo pokušaja da se Robert Jarni i Bata Mirković pomire. Samo jednom je ispričao šta mu je on rekao pre najgoreg poteza u karijeri i nikada tokom svih ovih godina bliskog prijateljstva sa Igorom Tudorom nije razgovarao o ratu.

Kraj