Sudnji dan na Kamp Nou

Tek nešto više od šest nedelja je prošlo od poslednje doze El Klasika kojoj smo bili podvrgnuti. Real Madrid je slavio u Super kupu Španije, zahvaljujući golu više u gostima i ništa manje nego magičnom prvom poluvremenu u revanšu na "Santijago Bernabeu". Ali, kao retko kada, u Španiji pomalo omalovažavani Super kup dao nam je pogrešnu naznaku svega što ćemo gledati kada sezona i zvanično počne.

Došao je septembar, mesec u kome je Barselona redom preskakala sve što su fudbalska Španija i Evropa stavljale pred nju. U isto vreme, veliki madridski rival, pritisnut problemima suštinski nepoznatim nama sa ove strane vrata svlačionice, gubio je bodove na najčudnijim mestima.

Ekipa Žozea Murinja poražena je dva puta, jednom je igrala nerešeno a slavila je tri puta. Kraljevski klub u ovaj meč ulazi sa osam poena zaostatka u odnosu na Barsu, i tek kao šesti tim španske najjače lige. Istina, Real jeste zaličio na sebe u proteklih nekoliko mečeva, ali, uz dužno poštovanje, Deportivo la Korunja nije najbolji pokazatelj forme ekipe koja vredi pola milijarde evra.

Na drugoj strani, Barselona sa šest pobeda u isto toliko mečeva ima savršen skor, iako ne igra baš savršeno. Katalonci su postigli 17 golova i primili samo pet, što samo pokazuje da ipak ima života nakon Pepa Gvardiole. Još jedna pobeda Barsi ne donosi samo najbolji start u istoriji, kada je u pitanju prvenstvo, nego im donosi izjednačenje u ukupnom odnosu pobeda dva tima (trenutno je 88:87 u korist Reala).

Upravo zbog svega toga ovaj ranooktobarski meč ima toliku težinu. Pobeda Blaugrane ne donosi Kataloncima samo dvocifrenu prednost, nego im jednostavno donosi prednost koju će Real jako teško dostići. Posebno ako se ozbiljno shvate Murinjove reči da je ove sezone Liga šampiona prioritet za njegov tim.

Ali nije solidna forma glavni adut Barselone. To je zapravo, poznato je svim vrapcima na svim granama, La Masija, mitologizovana akademije katalonskog kluba, odnosno njeni izdanci. O La Masiji se govori, kada govore oni koji se ne vode navijačkom ostrašćenošću, kao o fudbalskoj Fabrici čokolade Vilija Vonke. U Les Kortsu (delu Barselone gde se akademija nalazi) se radi isto što i u hiljadama istovetnih ustanova širom sveta - stvaraju se igrači. Jedino, tamo se to radi drugačije i nepobitno bolje.

Inijesta je i dalje u fazi oporavka od povrede butine, te je njegovo igranje predmet spekulacija, ali će zato na terenu biti druga dva najpoznatija ploda Barsine čudesne pokretne trake - Mesi i Ćavi. Tu je naravno i Fabregas, koji se poprilično razmahao nakon što mu je Viljanova povećao vreme koje provodi na terenu.

Suprotstaviće im se vezni red Reala koji, za razliku od prethodne sezone, pored neospornog kvaliteta ima da ponudi i element iznenađenja.

Kaka, Ozil ili Modrić? Tri sjajna igrača, tri podjednako opravdana izbora za porutalskog trenera koji je čak izjavio da postoji mogućnost da niko od njih ne počne. Dva zadnja vezna ili možda tri, što Murinju svakako nije strano (iako sa tom postavkom nije najbolje prolazio sa Barselonom u prošlosti)?

Sva je prilika, međutim, da se Real neće braniti, iako je izvesno da na terenu istovremeno neće biti mesta i za Benzemu i za Iguaina.

Barselonina igra , koja je plod filozofije kultivisane i razvijane više od 40 godina, svetu je ponudila alternativu. Katalonci su pokazali da je moguće izaći iz okvira automatizma i okova fizički dominantnog fudbala koji smo gledali u poslednjoj deceniji 20. i prvoj deceniji 21. veka.

U sezonama iza nas gledali smo vrhunske timove kako se tragikomično brane kako bi izborili povoljan rezultat, ili čak izbegli poniženje protiv, veruju mnogi, najbolje grupe igrača ikada sastavljene. Barselonu, kada bi se to dešavalo, nisu pobeđivali bolji, nego srećniji.

Sve do prošle godine, da budemo precizni.

Žoze Murinjo, kao verovatno najbolji aktivni trener sveta, želi da njegove pobede budu praćene hvalospevima. On ne želi šuplje i neme pobede.

Jedini način da to i postigne jeste da nadigra Barselonu, ali i da njegov patentirani psihološki rat sa protivnikom bude sveden na minimum. Na konferencji za štampu pred utakmicu, novinari su prvi put zevali slušajući Murinja kako govori o taktici i očekivanjima, i ništa više od toga. Zapaljive izjave i optužbe ovoga puta su izostale. Ovoga puta niko nikoga neće ubosti u oko.

Da Real ipak može da igra sa Barselonom, da bude bolji i pobedi, pokazala je poslednja utakmica dva tima u La Ligi koja je, na neki način baš kao i ova, odlučivala o tituli. Da podsetimo, kraljevski klub je slavio na Kamp Nou sa 2:1.

Kao retko kada, cilj ekipe koju vodi Murinjo nije bio učiniti Barsu lošijom, a njenu igru sporijom. Imperativ je bio nadigrati Katalonce, i Murinjova ekipa je u tome uspela.

Mimo toga, napad, odnosno konstantni pritisak na zadnju liniju katalonskog tima koji iz njega proizilazi, deluje kao najopravdaniji izbor u ovom suretu. Pike se povredio u Ligi šampiona, baš kao i kapiten Karles Pujol, tako da će štoperski tandem Barselone činiti, po svoj prilici, Maskerano i Aleks Song. Dva vrhunska fudbalera, kada igraju na svojim prirodnim pozicijama zadnjeg ili centralnog veznog. Ovako, kao igrači poslednje linije, u pitanju su dobri igrači, i ništa više od toga.

Naravno, i ovaj meč ogromnim delom pada na pleća dva igrača. Ronaldo i/ili Mesi, svojevrsni referendum modernog fudbala, imaće svoju najnoviju epizodu u ovom "El Klasiku".

Srećan ili ne, Ronaldo postiže golove, u gotovo nezamislivim količinama. Postigao je dva het-trika u 72 sata, a ukupno 12 golova ove sezone. Mesi ih je postigao deset, uz veliki broj asistencija. Argentincu inače nedostaju tri pogotka kako bi sustigao legendarnog Di Stefana na večitoj listi "El Klasika".

Govorimo, dakle, o jedinoj utakmici na svetu gde je važnije sprečiti protivnika da dođe do bodova, nego osvajiti sopstvene. Mišljenja je previše, kao i strasti, ogorčenosti, očekivanja i navijačkog poleta pojačanog prizorom borbe 22 ponajbolja fudbalera na svetu.

Dodajte tome trenutnu političku i uopšte socijalnu situaciju u Španiji, koja će se neumitno preseliti na tribine stadiona (što mi sa ovih prostora verovatno znamo bolje nego iko drugi), i dobijate 90 i nešto minuta fudbala kakav nećete videti nigde drugde. Sve do narednog El Klasika, razume se.