Turska je jednostavno bila bolja, i dobro je što nam je uzela meru

Košarkaši Srbije izgubili su utakmicu protiv Turske koja je nediskutabilno bila najbolja u dosadašnjem delu šampionata.

Izabranici Svetislava Pešića nisu bili na svom nivou, dok je Turska ličila na Srbiju iz pripremnih duela.

Ataman je odlično pripremio meč. Iz ranijih utakmica pratio je gde su bile najveće mane srpske ekipe, iskoristio je to, a njegovi košarkaši su gotovo besprekorno sledili uputstva.

Dobro je ipak što je Srbija izgubila upravo poslednji meč grupne faze jer ako treba da se uči, sad je bilo najbolje vreme da se greši.

Bile su to male greške. One su se videle i u prethodnim mečevima, ali je razlika u kvalitetu sa tadašnjim protivnicima bila toliko velika da ništa nije moglo da pođe po zlu. 

Ove sitnice je dobro organizovani rival u vidu Turske skupo kaznio. Sada čitav tim treba da se trgne i shvati da im ništa neće pasti sa neba.

Turska je bolje koristila Šenguna, nego Srbija Jokića

Ključni duel na meču bili su Nikola Jokić i Alperen Šengun, dva centra sličnog stila igre. Obojica vole da imaju loptu u svojim rukama, da budu kreatori igre i donose odluke, a podjednako su opasni i u reketu i sa distance.

Po statistici dvojice igrača, čini se da je turski centar odradio bolji posao - proveo je više vremena na parketu, ubacio je više poena, uhvatio više skokova i podelio više asistencija, ali su za to dobrim delom zaslužni njegovi saigrači.

Turska je tokom vremena koje je proveo na parketu ubacila devet poena više od rivala, dok je Srbija sa Jokićem u igri imala sedam zaostatka.

Šengun ne može da igra leđima ispod koša sa Jokićem, ali je brži i to je prednost (verovatno jedina) koju je u potpunosti iskoristio.

Kada bi mu se Nikola približio - igrao bi jedan na jedan, obilazivši ga bržim prvim korakom ili ga okretom izbacivši iz ravnoteže.

Malo više prostora centar Hjustona kažnjavao je šutevima za tri poena - ubacio je četiri trojke iz četiri pokušaja i to mu je rekord karijere na jednoj utakmici.

Jokić je mnogo više igrao leđima, borio se kako sa Šengunom tako i sa Osmanijem koji je konstantno bio na ivici faula.

To je zahtevalo veliku potrošnju energije, pa se i to kako je meč odmicao kroz umor odrazilo na njegovu igru - uglavnom je branio prostor u odbrani trudeći se da se što manje zamori za ofanzivu. 

Šengun je dok je bio na parketu u svakom napadu bio uključen u igru svog tima, dok je u velikom broju akcija imao i kontakt sa loptom.

Jokić je, iako je najbolji igrač na svetu, često bivao izostavljen... Tačnije, veliki broj napada završavan je bez da je on učestvovao u njima, ili mu je lopta davana u poslednjim sekundama kada druge ideje u napadu nije bilo.

Iako je imao veliku minutažu lopta nije bila kod njega pa nije mogao da vodi utakmicu, a samim tim pokaže zašto je najbolji.

Najbolji meč Turske od starta šampionata

Turski košarkaši bili su raspoloženiji za igru. Iako to često ne mora da bude presudno dobili su skoro sve bitne statističke kategorije.

Svi nosioci igre Atamanove reprezentacije imali su veliku minutažu. Igrali su više od 33 minuta i svaki od njih dao je određenu vrstu doprinosa koja ranije nije viđena u toj meri.

Larkin je odigrao više od 39 minuta, zabeležio je 23 poena, u pikenrolu je radio odličan posao sa Šengunom, podelio je devet asistencija i ubacio pet trojki iz osam pokušaja. Igrao je utakmicu nalik onima iz najboljih dana u karijeri.

Džedi Osman bio je aktivan podjednako i u napadu i u odbrani, Erdžin Osmani igrao je izuzetnu odbranu nad srpskim centrima, a pored toga ubacio je 10 poena.

Korkmaz je ubacio osam poena bez promašaja iz igre, a Sipahi je iskustvom doneo ritam Turcima na startu.

Treba naglasiti da je ritam meča bio jako bitan.

Atamanov tim je znao da je Srbija u ranijim mečevima na šampionatu loše branila šuteve za tri poena i da nisu uvek bili dobri u pokrivanju pikenrol igre.

Pogođene trojke na startu i par lepih akcija unele su samopouzdanje rivalu i omogućili mu da diktira tempo igre. Iako je Srbija igrala čvršće nego u ranijim mečevima, često nije uspevala da stigne da napravi faul, a rival je već postigao koš.

Povrede i pad forme

Iako su svi bili zdravi i ekipa je odlično izgledala u pripremnim duelima, kako su došli u Rigu tako se iz meča u meč videlo da ekipa ipak nije ona sa Olimpijskih igara ili priprema koje je završila sa sedam pobeda samo nedelju dana ranije.

Zbog povrede mišića, jedna utakmica i jedna četvrtina bile su sve što smo videli od duše tima - kapitena Bogdana Bogdanovića.

Dve utakmice kasnije, iz stroja je izbačen i Tristan Vukčević kojeg je stručni štab zbog manje povrede želeo da odmori protiv Turske.

Nova briga za selektora Pešića je povreda najboljeg igrača na bekovskim pozicijama. Avramović ima problema sa petom, ozbiljnost tegoba nije još uvek poznata, ali bi njegovo odsustvo u nekom od narednih mečeva bio hendikep srazmeran  odsustvu kapitena.

To bi znatno smanjilo bekovsku rotaciju koja traži formu od starta turnira. Marko Gudurić je odigrao bolji meč u odnosu na ranije, ali se njegovo iskustvo nije dovoljno primetilo u prelomnim delovima utakmice.

Vasilije Micić ima problem da uđe u formu i čini se da povreda koju je nedavno zalečio još uvek utiče na njega. Novi igrač Hapoela mnogo okleva kod donošenja odluka i to ga usporava, kao i igru Srbije.

Problem koji ekipa ima su loši procenti šuta za tri poena tokom turnira koji su skromnih 35 odsto (Turska je, primera radi na 50 odsto). Jedan od razloga za to je statičnost. Često se stiče utisak da se igrači Svetislava Pešića ne kreću dovoljno u napadu kada im lopta nije u rukama. 

Dok je Bogdanović bio u ekipi to se nije primećivalo. Kapiten orlova je tip igrača koji se konstantno kreće kada lopta nije u njegovim rukama.

Koristi blokove, otvara se i tako stvara dobre šuteve za tri poena, ali i utrčavanjima i "give and go" situacijama postiže lagane poene ispod koša.

U poslednjih nekoliko mečeva nam je upravo to falilo. Par puta se desilo da bek šuter i krilni košarkaši stoje u uglu i čekaju ishod napada, a onda kada dobiju loptu pri isteku, uzmu šut koji je nametnut i završi se, često, promašajem.

Vreme je da se radi

Nije selektor Pešić pre početka Evrobasketa bez razloga insistirao da se "smanji hajp".

Ponekad nepredviđene povrede, loši dani i izuzetno raspucani protivnici mogu da pokvare planove i "ubedljivo najvećim favorititma".

Poraz od Turske poslužiće kao dodatni podstrek narednim reprezentacijama koje se budu sastajale sa Srbijom jer ona više ne važi za nepobedivu.

Pred timom Svetislava Pešića su dva dana odmora u kojima će morati intenzivno da radi. Biće potrebno da se spremi meč sa Finskom u osmini finala, ali isto tako da se popravljaju pomenuti nedostaci bez kojih će ostvarivanje najviših ciljeva biti jako teško.