Ronaldo, vreme je za penziju

Zvižduci hiljada Portugalaca na ivici suza prolamali su se tribinom iza gola na čijoj je liniji stajao Diogo Košta.

Teo Ernandez je namestio loptu na belu tačku, a Majkl Oliver po, ispostaviće se pretposlednji put, dunuo u pištaljku.

Nekoliko sekundi kasnije, francuski igrači su u uglu terena proslavljali novo polufinale velikog takmičenja, dok su se prve suze slivale niz lica igrača i navijača sa portugalskim pasošima.

Svi igrači u crvenim dresovima do tada okupljeni na centru, odmah su krenuli ka Žoau Feliksu - tragičaru koji je promašio jedini penal u seriji - kako bi utešili 24-godišnjaka koji je uplakano lice momentalno sakrio među dlanove.

Svi, osim jednog. Kapiten i najbolji igrač u istoriji zemlje, Kristijano Ronaldo, nehajno je bacio pogled na saigrače, kao da sam nije doživeo mentalni slom samo nekoliko dana ranije i odmah krenuo ka klupi.

Odmah je pritom svukao i traku sa ruke, samo što je ovoga puta nije bacio, kao što je to bio slučaj prilikom jednog gostovanja u Beogradu pre više od tri godine. Uputio se ka rezervama, koje su brzo pritrčale da ga uteše, iako bi kao drugom najstarijem igraču u ekipi, to trebalo da bude njegov posao.

Tokom čitavog turnira je stavljao svoj ego ispred tima - i to kakvog - i bio verovatno i najveći razlog zbog je Portugal ostao bez završnice takmičenja. A sve je moglo da prođe drugačije.

Igrač nikada nije veći od kluba, a kamoli zemlje

Pred sam početak tunira, znalo se da će Ronaldo biti prvi centarfor Portugalije. Znalo se i da više nije onaj stari, te da već skoro dve godine ne igra vrhunski fudbal. 

Znalo se i da bi mogao da bude veliki balast za izuzetno talentovan tim, ako ne pristane na sporednu ulogu, za koju očigledno nije bio spreman.

Više od 200 nastupa i 130 reprezentativnih golova, ali i odluka saveza da izabere Roberta Martineza kao trenera, bili su ipak dovoljni da Ronaldo dobije šta želi, iako za to već neko vreme nije spreman.

Već protiv Češke dalo se naslutiti kako će izgledati mečevi Portugala, naročito oni u kojima imaju ulogu favorita. Bez većih problema bi lopta stizala do poslednje trećine, gde bi po pravilu nastajao problem.

Kao i u Kataru, previše se poštovalo Ronaldovo ime. Uvek je bio prva opcija saigračima, čak iako često nije bilo najbolje rešenje dodati mu loptu. Iako je usporavao igru, svojim renomeom je izbegavao izmene i donosio više toga lošeg, nego dobrog.

Jer to više nije onaj Ronaldo. 

Godine nisu samo broj

Uprkos i dalje besprekornom fizičkom izgledu, uglovi krštenice su počeli da se uvijaju.

Fudbal nije bodibilding, a Ronaldo jednostavno više nije u stanju da se bori sa defanzivcima na vrhunskom nivou.

Iako je još u Realu počeo sa prilagođavanjem na sve veću kilometražu, pomerivši se sa krila na mesto centralnog napadača, izgleda da ne želi da prihvati da za starenje još nisu pronašli lek.

Nije to više onaj Ronaldo koji preskoči dva defanzivca na centaršut u visini košarkaškog obruča. Niti je to onaj Ronaldo koji može da pretrči dvojicu ili iz trka pogodi izvan šesnaesterca.

Sada je to Ronaldo čiji su ego i samovolja, uz nedostatak integriteta Roberta Martineza, uništili šanse jednog izuzetnog tima za osvajanje Evra.

Vidno se mučio u duelima sa protivničkim štoperima u nokaut fazi, što se uz nemogućnost da povuče kontru kao nekada značajno odrazilo na njegovu igru.

A sve to dok su ga sa klupe posmatrali Diogo Žota, koji se i za ono malo minuta provedenih na terenu pokazao kao opasniji po gol protivnika, i Gonsalo Ramos - strelac het-trika protiv Švajcarske u Kataru.

Dete u telu 39-godišnjeg kapitena

Čak i kada se zanemari uticaj na igru, Ronaldo je osim iskustva i pobedničkog mentaliteta, sa sobom iz Arabije doneo lošu energiju i nezrelost.

Besno je šutirao flaše sa vodom pokraj terena kada je bio zamenjen protiv Gruzije, što su i jedini minuti koje je propustio na prvenstvu.

Suze na pauzi između dva produžetka protiv Slovenije, kao i fotografija pred penale sa Francuskom, obišle su svet i napravile veliku štetu njegovom ionako diskutabilnom imidžu.

Prilikom slobodnih udaraca, kojih je bilo podosta, izgledao je kao dete koje preti da će odneti loptu ukoliko ne dobije priliku da šutira. Ponašao se kao da ima 19, a ne 39 godina i pokazao da je kapitenska traka morala da bude obmotana oko Pepeove ruke.

Kada je odlučio da pređe u Al Nasr, mnogi su pomislili da je završio sa Evropom, makar do kraja karijere. Ispostavilo se da je u Portugalu ostavio vikendicu, koja mu služi za zabavu i privlačenje pažnje - ono što mu nedostaje u pustinji.

 Kraj koji se ne nazire

Odmah po ispadanju sa turnira, Ronaldo se u poruci na društvenim mrežama zahvalio čitavoj Portugaliji na podršci i napisao kako se nada da će igrači i navijači nastaviti da grade nešto posebno.

Kada je pisao o timu, pisao je u prvom licu množine. Najave o reprezentativnoj penziji koju su mnogi videli kao izvesnu i dalje nema. Verovatno je neće ni biti. Makar ne uskoro.

Evro u Francuskoj verovatno jeste bio poslednje Evropsko prvenstvo u Ronaldovoj karijeri. Međutim, sada su na redu kvalifikacije za Svetsko prvenstvo i ne bi bilo iznenađenje ukoliko bi se Ronaldo našao na spisku putnika za Severnu Ameriku.

Nakon poraza od Francuske, kamere su ga pratile i dok je tešio nešto starijeg Pepea, uz reči "sve za Portugaliju".

U ovom trenutku, ukoliko zaista želi najbolje Portugaliji, trebalo bi da se povuče i eventualno prihvati ulogu u stručnom štabu.

Naravno, ukoliko mu ego to dozvoli.