Dimitri Paje i suze koje je Francuska čekala

Vrednost fudbala je duboka, dublja nego što se uopšte da objasniti simplističkom prirodom pisane ili, još manje, izgovorene reči, ali ta vrednost je simbolička. Fudbal je predivno važan, ali ne leči bolesti i ne sprečava ratove.

Međutim, može, kao nijedan sport - ni blizu nijedan drugi sport - da ponudi trenutke katarze. Teško je naglasiti dovoljno nekome sa strane koliko Evropski šampionat znači ljudima u Francuskoj, a samim tim koliko je važan bio taj prvi meč između Francuske i Rumunije, a onda, posledično svemu tome, koliko je važan gol postigao Dimitri Paje.

Samo nekoliko meseci ranije, užasni teroristički napadi su potresli Pariz. Tri bombe su eksplodirale ispred stadiona na kojem je igrana utakmica (a na kojem je Francuska pre 18 godina postala prvak sveta). Parižani su posebno ponosni na svoj Joie de vivre (radost življenja), o kojem je i Ernest Hemingvej pisao, ali svako ko je od onda posetio francusku prestonicu mogao je da se uveri da je čitav grad u nekom stanju tihog grča. Straha, pre svega.

I zbog toga je toliko bilo važno da se raduju baš na tom mestu - na stadionu koji se zove „Francuska", koji se nalazi u Sen Deniju, posebno multietničkom mestu, gde im je Zidan (dete kabilskih, odnosno alžirskih doseljenika) doneo titulu prvaka sveta.

Rumunija je odigrala sjajan meč, igrajući svoj čuveni srednji blok, upijajući kao veliki žuti sunđer napade rivala koji je, pametno ali uglavnom ne sa mnogo uspeha, pokušavao da centralno orijentisanim kretnjama svoja dva krila stvori numeričku superiornost u i oko čuvene Zone 14, najvažnijeg predela na fudbalskom terenu.

Plan Didijea Dešama je bio dobar, ali nije uspevao. Francuskoj je bio potreban heroj. Dobila ga je u obliku predivno talentovanog Dimitrija Pajea, nekarakteristično za fudbal endomorfski građenog momka sa ostrva Reinion. Ovaj 29-godišnjak, koji je kao igrač Nanta radio i u prodavnici odeće, a koji je sav svoj veličanstveni potencijal otkrio igrajući u Marselju kod Marsela Bijelse, omiljenog trenera svih trenera, bio je daleko najbolji pojedinac utakmice (Kante je takođe bio vispreno nadahnut).

Namestio je gol koji je postigao Žiru, a pre toga je izmislio još barem sedam ili osam kvalitetnih situacija za svoj tim. U prvom poluvremenu je odigrao najteži pas koji postoji u fudbalu - vertikalni pas po zemlji koji preseca više od jedne linije rivala, a samo je poslovična privremena neuračunljivost Žirua sprečila da se to dalje metamorfiše u izgledniju šansu. Odigrao je i nebrojano inteligentnih dodavalja treće linije (španski termin sa ronda, odnosno "ševe", koji označava dodavanje između dva ili više fudbalera rivala) u završnoj trećini terena.

Paje se isprofilisao kao jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca na svetu, veštine koju pojedini treneri smatraju toliko teškom jer šuteru dozvoljavaju previše vremena da se namesti i razmišlja. Guši se instinkt.

Ovoga puta Paje nije imao vremena da razmišlja (prošle sezone, u Vest Hemu, Paje je uputio tek četiri udarca na gol levom nogom) kada je u samom sumraku meča primio loptu između horizontalnih linija Rumunije, ali je bio podjednako uspešan i podjednako spektakularan u toj svojoj uspešnosti.

Paje je igrao i kao čovek koji traži neku svoju ličnu pravdu. Trebalo mu je dugo vremena da oprosti Dešamu i prežali što nije išao na Mundijal u Brazilu, iako je igro sve mečeve u kvalifikacijama.

„Videli ste čoveka koji je povređen. Pokazao je neverovatnu želju", rekao je Anri posle meča za Bi-Bi-Si.

„Pokazao je igrom protiv Rumunije koliko može, prosto je rekao 'niste me poveli na Svetsko prvenstvo i sada ćete videti koliko ste pogrešili'. Želeo je svaku loptu, u svakoj akciji. To pokazuje koliko voli da igra za nacionalni tim", objasnio je Anri, koji zna par stvari o tome šta znači igrati, pobeđivati i osvajati sa Francuskom.

A šta je rekao sam Paje posle meča...

"Biti ovde i postići odlučujući pogodak, to je nagrada za vredan rad i toliko žrtve tokom karijere. Uživam. Bilo je mnogo pritiska i stresa kako se približavao početak takmičenja i ovo je veliko olakšanje. Da mi je neko rekao da će ovako da bude, pre samo godinu dana da mi je rekao da ću ja ovde da budem, ne bih mu verovao", istakao je Paje.

"Prva utakmica na takmičenju nikada ne može da bude laka, posebno ne protiv ovakvog tima. Imali smo problema, ali je najvažnije da smo pobedili, računa se samo rezultat. Nagrađeni smo na kraju, iako nije bilo savršeno. Bilo je kao da smo igrali finale. Veoma sam srećan zbog igrača", kazao je selektor Francuske Didije Dešam, koji je, jasno, posebno nahvalio Pajea.

"Nikada nisam sumnjao u Dimitrija. Njegov uticaj na utakmicu je nesumnjiv. Rešio je sve naše probleme".

Selektor Rumunije Angel Jordanesku žali za propuštenim prilikama svog tima - kojih nije bilo malo i koje nisu bile slabog kvaliteta - ali je i on svoje izlaganje posvetio jednom fudbaleru u plavom dresu.

"Dobro smo odigrali utakmicu, iako je bilo i pozitivnih i negativnih momenata. Mogu da žalim za prilikom u četvrtom minutu jer da smo tada dali gol, sve bi bilo drugačije. Drugačije bi bilo i da smo dali gol i na početku drugog poluvremena, ali smo nažalost ponovo promašili. Poraz u poslednjim trenucima boli, ali moram da pohvalim veličanstveni gol veličanstvenog igrača", rekao je Jordanesku.

Francuska će u sledećem kolu igrati protiv Albanije, a Rumunija protiv Švajcarske.