Staza Žil Vilnev u Montrealu – zamke Zida šampiona Formule 1 i još milion prilika za haos

Staza u Montrealu dugo je važila za mesto gde su se odvijali nezaboravni trenuci Formule 1. Tajna njene popularnosti su brzi pravci koji se smenjuju sa lukavim krivinama, što u trke unosi dinamiku, dramu, neočekivane trijumfe.

Ovogodišnji „izrešetan“ kalendar šampionata Formule 1 u petoj rundi ima zabeleženu Veliku nagradu Kanade i njenu slavnu stazu koja nosi ime Žila Vilneva i bolide dočekuje 45. put. Kao i čitava sezona, i takmičenje i Montrealu obojeno je brojnim nepoznanicama, samo što je to manir tamošnje staze koja organizatore, timove i publiku često do dodele pehara drži u neizvesnosti, ponajviše time kakve vremenske prilike i neprilike im se mogu sručiti na glave.   

Umirujući pejzaž okoline staze je opasan jer, osim što krije nezvane goste koji se neretko bez prethodne najave i dozvole uključe u trku i naprave haos, on ne priprema posetioce na adrenalinski šok koji sledi kada bolidi izađu iz garaža.

Poruka „Dobrodošli u Kvebek“ (Bienvenue au Quebec) još jedna je varka ove staze, ali prvenstveno Zida šampiona. Zaštitni zid naziv je dobio po svetskim šampionima kao što su Žak Vilnev, Mihael Šumaher, Dejmon Hil, Dženson Baton i Sebastijan Fetel, koji su imali bliski susret sa njim.

Uprkos svemu tome, montrealsku stazu podjednako vole i vozači i ljubitelji trkanja. Da vidimo zašto.

Istorijat staze Žil Vilnev

Auto-moto sport ima dugu tradiciju na kanadskom tlu. Velika takmičenja u ovoj zemlji počinju još sredinom prošlog veka, a 1961. godine vožena je prva Velika nagrada Kanade u Mosport parku u Karlingtonu kod Toronta. Formula 1 u Kanadu stiže već 1966. godine i, posle nekoliko sezona takmičenja održanih u Karlingtonu i Mon Tramblanu, javlja se potreba za novom, modernijom, ali bezbednijom stazom koja će biti pristupačnija publici.

Istovremeno, Montreal je imao skoro spremnu stazu na Bogordičinom ostrvu. Trebalo je samo preraditi mrežu puteva i objekata koji su ostali nakon svetske izložbe EKSPO 1967. godine i Letnjih olimpijskih igara u Montrealu 1976. godine.

Veliki deo uspeha koji traje gotovo pet decenija, staza duguje idejnom tvorcu Rodžeru Pirtu. Vozač, mehaničar i deo organizacionog tima auto-moto događaja, dobio je zadatak da dizajnira svoju prvu F1 stazu, to jest da za šest meseci od paviljona i saobraćajnica napravi mesto gde će se održati trka Formule 1.

Zvanično otvorena 1978. kao Staza Il Notr Dam, iste godine dočekala je prve automobile Formule 1 na Velikoj nagradi Kanade. Posle tragične smrti Žila Vilneva, 1982. godine, staza je ponela ime ove kanadske trkačke legende.

Prvobitno jednostavni kolovozi veštačkog ostrva, tokom godina, transformisani su u jednu od najzahtevnijih staza Formule 1. Decenije poboljšavanja i rekonfiguracija, koji ne prestaju da guraju i vozače i njihove mašine do krajnjih granica, i posledično uzbudljive i nepredvidljive trke, doneli su stazi reputaciju simbola Formule 1.

Obožavaoci Formule 1 okupljaju su na stazi u Montrealu na proleće, početkom juna. Izuzetak su bile četiri godine nakon otvaranja kada su trke održavane u završnici sezone, u septembru i oktobru.

Od dolaska Formule 1 u Montreal, staza Žil Vilnev nije bila domaćin takmičenja tek nekoliko puta. Velika nagrada Kanade nije održana 1987. zbog spora lokalnih sponzora pa je pauza iskorišćena za renoviranje staze. Promene u kalendaru šampionata, uslovile su izostanak Velike nagrade Kanade 2009. godine. Pandemija korona virusa otkazala je trke 2020. i 2021. godine.

Od debija 1978. godine, staza Žil Vilnev unapređivana je mnogo puta. Određene krivine su modifikovane kako bi se automobilima omogućio lakši prolazak. Zatim, koristeći pauzu 1987. godine, vlasnik staze Grad Montrael pomerio je startno-ciljnu liniju kako bi dodao garaže i boksove. Ranije je start bio odmah posle Ukosnice, a timovi su bili smešteni u privremenim ili građevinskim kontejnerima. Nova infrastruktura ponudila je prostor namenjen predstavnicima medija.

Nakon smrti Ajrtona Sene 1. maja 1994. godine u San Marinu, iz bezbednosnih razloga, umetnuta je veštačka šikana posle Ukosnice, gde se nekada nalazila stara startna linija. Zatim je 1996. šikana ukinuta, kao i krivina Kazino koja se nalazila na pola puta između Ukosnice i ulaza u boksove. Tako je nastao spektakularan Kazino pravac, gde vozači dostižu brzine veće od 300 kilometara na čas, a koja se naglo završava na uskoj šikani oivičenoj zidom koji je postao poznat kao Zid šampiona. 

Ove godine takmičenje u Montrealu čini petu trku šampionata, a glavni događaj će se održati 24. maja u 10 časova uveče po našem vremenu. Pre toga vozači će proći kroz dva dinamična dana sa sprint trkom i dvostrukim kvalifikacionim vožnjama. Velika nagrada Kanade kao deo sve popularnijeg šampionata Formule 1 voziće se na stazi Žil Vilnev 45. put. 

Osobine staze  

Duž 4.361 metra kroz 14 krivina i tri glavna pravca, svojim zahtevnim rasporedom, staza u Montrealu testira i vozače i njihove automobile. Ova delimično ulična staza zahteva fino podešen odnos između brzine na pravcu i performansi u krivinama. Ako za nešto može da se kaže da ne zadaje jade vozačima za vreme Velike nagrade Kanade, to je visinska razlika staze od tek 5,2 metra. 

Prva krivina diktira tempo celog kruga, jer zahteva snažno kočenje posle velikih brzina pred lakat zavoj. Druga krivina poznata je i kao Senina krivina, a u stvari odnosi se na brzi S zavoj koji formiraju prve dve krivine. Na drugom kraju, u „repu“ staze, nalazi se krivina 10, uska Ukosnica koja je najsporiji deo staze, gde automobili usporavaju sa oko 290 na manje od 80 kilometara na čas.

Poslednja šikana, krivina 13, donosi pogled na ozloglašeni Zid šampiona, koji je okončao trke mnogih iskusnih vozača. Kasno kočenje i neodgovarajuća brzina na ovom mestu plaćaju se papreno i zato je neophodna izuzetna preciznost, posebno tokom intenzivnih borbi za bolju poziciju u završnici trke.

Deonica je simbol izazova koje Montreal postavlja čak i pred najveštije vozače Formule 1, jer i najmanja greška može dovesti do udarca u zaštitni zid.

Ono što stazu Žil Vilnev izdvaja od drugih je njena hibridna, polu-ulična konfiguracija, koja ostavlja malo prostora za greške zbog minimalnih površina za izletanje.

Staza u Montrealu spaja osećaj vožnje uskom uličnom stazom sa uzbuđenjem koje donose velike brzine koje omogućavaju namenske staze. Dizajn staze primorava vozača da juri maksimalne brzine na pravcima, ali to dolazi na naplatu u tehničkim deonicama jer ih čini zahtevnijim. Nepredvidljivo vreme dodatno komplikuje računicu i zahteva trenutno prilagođavanje.

Sa zidovima, zaštitnim barijerama, drvećem i gledaocima postavljenim tik uz trkačke linije, staza stvara intimnu, energičnu atmosferu. Njen raspored takođe podstiče preticanje, posebno u zonama jakog kočenja, a rezultat su uzbudljive trke pune akcije.

Strategije za Veliku nagradu Kanade

Staza u Montrealu i 2026. godine biće poprište uzbudljive bitke među vozačima, timovima, ali učesnike Velike nagrade Kanade očekuje i rvanje sa sopstvenim bolidima i konstantnim izmenama pravila nove ere Formule 1.

U najbržem sportu na planeti svaki detalj je važan, ali tri dobro poznata faktora u velikoj meri će odrediti ishod 45. trke u Montrealu: veština preticanja, besprekorno zaustavljanje u boksu i fleksibilnost u pogledu strategije.

Staza Žil Vilnev je za inženjere i pre nove ere Formule 1, koju karakterišu konstantne izmene, bila ozbiljna glavolomka. Svaka trka u Montrealu zahteva pažljiv balans između brzine i kontrole, a kombinacija dugih pravaca i tesnih šikana staze navodi timove da prave kompromise koji mogu da budu mač sa dve oštrice.

Kreni-stani vožnja, koju nameće montrealska staza, u Formuli 1 podrazumeva smenjivanje brzih pravaca i izuzetno sporih krivina. To je način vožnje koji znatno opterećuje zadnje gume, posebno tokom jakog kočenja i naglog ubrzanja pri izlasku iz šikana. Sa tako visokim stepenom habanja guma i podlogom koja nije idealna u pogledu prianjanja, timovi moraju pažljivo da planiraju korake.

Iako je teoretski moguće da se Velika nagrada Kanade vozi sa jednim odlaskom u pit-stop, očekivano brzo trošenje guma nalaže da je bolje planirati dve posete garaži. Podaci o potrošnji guma u prvih nekoliko krugova mogu da pomognu u donošenju odluka, ali u slučaju da se vreme promeni, što je čest slučaj u Kanadi, strategija mora da se prilagođava iznova.

Nepredvidljivo vreme u Montrealu često je držalo timove Formule 1 na oprezu. Tokom godina, iznenadne padavine umele su da okrenu sve naglavačke. U takvim uslovima sposobnost prilagođavanja odvajala je pobednike od gubitnika.

Česta pojava bezbednosnih vozila, vremenske prilike, životinje na stazi i druge nepredviđene okolnosti uz 52 promene brzine po krugu koje uništavaju gume zadaju jednačinu čije rešenje bi inženjeri platili suvim zlatom.

Upisano u istoriju Formule 1

Od prve Velike nagrade Kanade 1978. godine u Montrealu staza je pružila sve, od rekordnih pobeda do haosa izazvanog vremenskim uslovima, učvršćujući sigurnu poziciju u istoriji automobilizma.

Na istorijske trenutke nije se čekalo dugo. Premijerno korišćenje staze donelo je oduševljenje domaće publike zbog pobede Kanađanina Žila Vilneva.

Trku 1982. godine zasenila je tragična smrt ovog kanadskog vozača koji je poginuo mesec dana ranije nakon nesreće u Belgiji. Staza je preimenovana u "Circuit Gilles Villeneuve" u njegovu čast. Reči „Zdravo, Žile“ (Salut Gilles) ispisane su i danas na startno-ciljnoj liniji staze.

Dvojica najvećih vozača Formule 1, Mihael Šumaher i Luis Hamilton, dele rekord za najviše pobeda u Montrealu – po sedam.

Tokom samo jedne trke čak četvorica iskusnih i veštih vozača udarila su u zid nakon izlaska iz tadašnje krivine 13. Najpre je sa staze, u drugom krugu Velike nagrade Kanade 1999. godine, izleteo Rikardo Zonta, a potom su u zaštitnu barijeru udarila i tri šampiona Dejmon Hil u 14, Mihael Šumaher u 30, a Žak Vilnev u 35. krugu.

Mesto gde su bolidi udarili u barijeru od tada nosi naziv Zid šampiona, a šampionski niz nije se zaustavio na toj trojici već su im se pridružili i Dženson Baton i Sebastijan Fetel.

Montreal je takođe bio mesto izuzetnih povrataka, preokreta i početaka. Francuski automobilista Žan Alezi gotovo da je leteo te 1995. godine i na svoj 31. rođendan sa pete pozicije stigao do pobede u ferariju sa brojem 27, koji je svojevremeno imao i kanadski heroj Žil Vilnev, koji je takođe vozio za Ferari. Bila je to jedina Alezijeva pobeda u karijeri vozača Formule 1.

Veza Luisa Hamiltona sa Montrealom počela je 2007. godine kada je zabeležio prvu pobedu u Formuli 1. Taj trenutak opisuje se kao ključni i za Hamiltona i za Formulu 1 jer je pokrenuo legendarnu karijeru britanskog šampiona.

Pobeda Roberta Kubice 2008. godine na Velikoj nagradi Kanade, samo godinu dana nakon što je preživeo sudar na istom mestu, ističe se kao jedan od najinspirativnijih trenutaka u ovom sportu.

Prva pobeda Danijela Rikarda u Formuli 1 2014. godine, na stazi Žil Vilnev, primer je nepredvidljive, napete trke.

U istoriju Formule 1 upisana je i trka iz 2011. godine kao najduža. Trajala je četiri sata, četiri minuta i 39 sekundi zbog odlaganja usled jake kiše. Kao pobednik iz „potopa“ izašao je Dženson Baton.

Pobede na Velikoj nagradi Kanade u Montrealu

Prvi pobednički pehar na stazi Formule 1 u Montrealu podigao je kanadski automobilista čije ime staza i nosi – Žil Vilnev, kome je to bila i prva pobeda u karijeri.

Najuspešniji vozači Formule 1 na ovoj stazi su Mihael Šumaher i Luis Hamilton koji su u Montrealu trijumfovali po sedam puta.

Iako je minut i 10,240 sekundi, sa kvalifikacija za Veliku nagradu Kanade iz 2019. godine, i dalje najkraće vreme za koje je iko prešao stazu Žil Vilnev, vlasnik ovog rekorda Sebastijan Fetel samo dva puta je ovde prvi prolazio kroz cilj. Maks Ferstapen je, do sada, u Montrealu slavio tri puta, kao i Brazilac Nelson Pike.

Osim Hamiltona, koji ima priliku da postavi novi rekord u broju pobeda u Montrealu, redosled na listi najtrofejnijih mogu da promene i Maks Ferstapen, Fernando Alonso i Džordž Rasel.  

Ferarijev tim samouvereno se iz godine u godinu vraća na stazu Žil Vilnev jer sa 11 pobeda drži rekord među konstruktorima. Međutim, ta dominacija je nešto starijeg datuma, kao što je slučaj i sa timovima Meklarena i Vilijamsa, koji imaju zabeleženih devet, odnosno šest trijumfa.

U poslednjih sedam godina Mercedes i Red bul smenjivali su se na pobedničkom stepeniku i velika je verovatnoća da će jedan od ova dva tima, 24. maja, sa pet pehara preći na šest.

Staza Žil Vilnev danas

Velika nagrada Kanade najveći je sportski događaj u Montrealu u godini. Dok se najbolji svetski vozači takmiče na stazi Žil Vilenev u parku Žan Drapo, energija najbržeg cirkusa na planeti širi se po celom gradu. Takmičenje privlači iz godine u godinu stotine hiljada posetilaca, a u grad donosi trodnevnu proslavu auto-moto sporta, noćnog života i festivalske kulture.

Trke Formule 1 sa tribina oko staze Žil Vilnev može da prati oko 100.000 posetilaca. Najbolji pogled na stazu pružaju tri tribine koje okružuju Ukosnicu.

Vozači i publika vole Veliku nagradu Kanade zbog kombinacije staze poznate po dramatičnim završnicama trka i jedinstvene atmosfere koju pruža Montreal. Za razliku od nekih modernih staza na kojima je teško preticati, Montreal omogućava mnogo borbi „točak uz točak“, što trke čini uzbudljivim i za vozače i za gledaoce.

Vremenom, Zid šampiona postao je simbol rizika i mimo adrenalinskih događaja organizovanih na stazi koju ljubitelji auto-moto sporta poštuju zbog duge tradicije i bogate istorije.

Zahvaljujući zelenilu kojim je prekriveno ostrvo na kojem se nalazi staza u Montrealu, Velika nagrada Kanade važi za jedan od najopuštenijih događaja u kalendaru Formule 1. Ruku na srce, nije baš jasno kako bi neko mogao da se opusti dok je u blizini automobila koji se kreću brzinama iznad 300 kilometara na sat i okružen je desetinama hiljada ljudi.