Zašto je Albert park u Melburnu jedna od omiljenih staza Formule 1

Velikom nagradom Australije, ovog vikenda, Formula 1 započinje željno očekivano 77. izdanje takmičenja konstruktora i vozača. Trka u Melburnu je prva na kojoj stupaju na snagu novi tehnički propisi.

Nakon današnja dva slobodna treninga i jednog u subotu, uslediće kvalifikacije, takođe prilageđene ovogodišnjim uslovima takmičenja, to jest broju vozila na startnoj poziciji. Glavni događaj, Velika nagrada Australije od 58 krugova, održaće se 8. marta veoma rano ujutru po našem vremenu.

Sa više od 100 godina iskustva u organizovanju auto-moto događaja, Australija spada u iskusne domaćine Formule 1.  

Samo četiri meseca nakon što je u Adelejdu održana poslednja Velika nagrada Australije krajem 1995. godine, timovi Formule 1 su se vratili u ovu zemlju, ali nešto južnije.

Pred 401.000 gledalaca, 10. marta 1996. godine, Dejmon Hil osvojio je prvu Veliku nagradu Australije u Melburnu i od tada, punih trideset godina, trka se svake godine tradicionalno vozi kao prva u sezoni (izuzev 2006. i 2010. godine). Takođe, zbog pandemije 2020. i 2021. godine trke nisu održane.

U pitanju je ulična staza u Albert parku u Melburnu, koja je jedna od bržih u kalendaru šampionata. Luis Hamilton je, na primer, 2018. godine osvojio pol poziciju uz prosečnu brzinu od 235 kilometara na čas.

Brza staza sa pet zona za dodatno ubrzanje

Posle proširenja i drugih adaptacija nekih delova staze 2022. godine, povećana je prosečna brzina bolida. Uklonjena je i šikana (višestruka krivina) koja je nekada obuhvatala krivine 9 i 10 i koja je služila za usmeravanje i usporavanje automobila.

Na ovoj stazi nije lako preticati, ali, prema rečima vozača, veliko zadovoljstvo pričinjava traganje za svojim ritmom oko jezera u Albert parku.

A kada je preticanje u pitanju, u Melburnu postoji pet zona pravolinijskog režima, počevši od startnog pravca, zatim između krivina 2 i 3, krivina 5 i 6, krivina 8 i 9 i između krivina 10 i 11.

Izmena propisa donela je novine, između ostalog, kod ovog režima kretanja, što prvi put imamo priliku da vidimo u praksi upravo u Albert parku. Ta prilika za upotrebu drugačijih aerodinamičkih osobina vozila kako bi se smanjio otpor, čini bolide efikasnijim pri ubrzavanju ka maksimalnoj brzini.

Do sada se u ovim zonama koristio čuveni DRS, a od ove sezone vozačima je na raspolaganju kombinacija Overtake moda i Active Areo sistema koji omogućava pomeranje prednjeg i zadnjeg krila. Za maksimalan efekat tu je Boost dugme. 

Mesto gde je počela Šumaherova era

Za proteklih 30 godina bilo je bezbroj nezaboravnih momenata na stazi u Melburnu, ali se među njima posebno ističe početak Šumaherove ere.

Iako je dva puta osvajao šampionsku titulu pre 2000. godine, i mnogo puta se peo na podijum kao vozač Ferarija, pobeda u Melburnu računa se kao početak ere dominacije Mihaela Šumahera.

Rekord sa najviše pobeda na stazi u Albert parku sa četiri (uzastupna) trijumfa i dalje drži on, a budući da je od aktivnih vozača Luis Hamilton najviše (dva) puta podigao pobednički trofej, tako će ostati još neko vreme.

Na prethodne tri Velike nagrade Australije, sa pol pozicije su kretali vozači koji su tih godina osvajali šampionat.

Od 2018. svake godine drugi vozač je trijumfovao u Melburnu. Dve godine zaredom slavio je Sebastijan Fetel (2017. i 2018).  

Bolid u delovima na prvoj trci u Melburnu

Bilo je i manje lepih događanja oko jezera u Albert parku. 

Staza u Melburnu odmah je osvojila srca i učesnika i publike, ali ubrzo nakon početka trke Martin Brandl doživeo je veliku nesreću. Pri ulasku u krivinu, njegov bolid se prevrnuo, a od siline udarca vozilo se prelomilo na dva dela.

Srećom, Brandl je prošao bez povreda i trku je nastavio u rezervnom automobilu. Na kraju, kroz cilj je prvi prošao Dejmon Hil i ušao u istoriju kao prvi pobednik Velike nagrade Australije u Melburnu.

Sudar u kojem je Alonso izbegao katastrofu

Nije iznenađenje da je Fernando Alonso učestvovao na više Velikih nagrada u Melburnu nego bilo koji drugi vozač, s obzirom na to da je u Formulu 1 stigao tek pet godina pošto je ovaj grad postao domaćin takmičenja.

Alonso je imao dosta uspona i padova u Albert parku, ali nijedan nije bio toliko dramatičan kao incident na početku sezone 2016. godine.

Španac, koji je tada bio u Meklarenu, borio se bolju poziciju sa Estebanom Gutijerezom iz Hasa na putu do treće krivine, ali je zakačio rivala zadnjim delom automobila.

Alonsov bolid je poleteo u vazduh i nakon više okreta zaustavio kod zašitne barijere i, nekim čudom, uspeo da se izvuče iz olupine. Trka je prekinuta, a Alonso je propustio sledeću trku iz predostrožnosti.

Pobede na Velikoj nagradi Australije u Melburnu

Među 22 vozača koji će se u nedelju uhvatiti ukoštac sa krivinama staze u Melburnu, zvezda Meklarena Oskar Pjastri, kao Australijanac pred svojim navijačima, najviše žudi za pobedom. Psihološku prednost ima čak sedam njegovih kolega koji su već trijumfovali na ovoj stazi.

Statistički, Luis Hamilton je najopasniji u ovoj postavi sa 10 podijuma i 8 pol pozicija, ali ima samo dve pobede. Da stvar bude gora, njegov sadašnji tim Ferari je najuspešniji konstruktor u Albert parku sa 10 pobeda.

Kao prošlogodišnji pobednik, Lando Noris je takođe vozač kojeg se treba paziti. Za Meklaren je ovaj trijumf na Velikoj nagradi Australije bio izuzetno važan jer je reč o prvoj pobeda tima na ovoj stazi posle više od decenije.

Sudeći prema rezultatima današnja dva slobodna treninga, zbog tehničkih problema, vozači Aston Martina, Fernando Alonso i Lens Strol, teško da će u nedelju jurišati na pobedničke pozicije, a za preostale takmičare šanse su skoro izjednačene pa je teško i naslutiti ko će prvi proći kroz cilj u godini u kojoj Albert park slavi 30 godina kao domaćin Formule 1.