Dan kada je Fanđo bio na ivici pakla – 70 godina od velike nesreće u Le Manu

Poznata trka "24 sata Le Mana" (24 Heures du Mans) je najstarija i jedna od najprestižnijih automobilskih trka na svetu. Održava se svake godine godine u blizini grada Le Man u Francuskoj, na delimično uličnoj stazi Circuit de la Sarthe, dugoj oko 13,6 kilometara.

Za razliku od klasičnih trka jedinstvenost trke "24 sata Le Mana" ogleda se u nekoliko karakterističnih elemenata. Pre svega, trka traje puna 24 sata bez ikakvih prekida, što je izuzetan izazov kako za vozače, tako i za čitave timove.

Vozači moraju da se prilagode uslovima vožnje tokom čitavog ciklusa, odnosno da voze i tokom dana i tokom noći, često u različitim i nepredvidivim vremenskim prilikama.

Pored toga, u trci učestvuje više klasa vozila — od prototipova, koji su najbrži i tehnološki najnapredniji bolidi, do GT automobila, koji su bliži serijskim modelima i predstavljaju drugi nivo takmičenja.

Trka je prvi put održana 1923. godine, s namerom da podstakne tehnološki razvoj i pouzdanost automobila. Tokom godina, postala je simbol inovacije i izdržljivosti.

Mnogi proizvođači poput "ferarija", "poršea", "audija", "tojote" i "forda" koristili su Le Man kao platformu za prikaz najnaprednijih tehnologija: disk kočnice, LED svetla, hibridni pogon.

Jedan od najpoznatijih momenata u istoriji trke je čuveno rivalstvo Forda i Ferarija 1960-ih, koje je inspirisalo i film "Ford v Ferrari“ (2019).

"Kao da je neko bacio bombe na publiku"

U fokusu je događaj koji se odigrao deceniju ranije. Tog 11. juna 1955. godine na stazi je bilo između 260 i 300 hiljada navijača.

Trka je već trajala dva i po časa, vozio se 35. krug, a ušlo se i u popodnevne sate kada se odigrao nesrećni splet događaja. Velika brzina, uzak pit-lejn, doboš kočnice i odsustvo jasnih signala doveli su do tragičnog sudara.

Oko 18:26 časova, britanski vozač Majk Hotorn u "jaguaru" dobija instrukcije da uđe u pit. Iznenada koči, presecajući putanju Lansa Meklina u "ostin hiliju".

Meklin pokušava da izbegne sudar naglim skretanjem ulevo, prebacivši se direktno ispred "mercedesa" Pjera Levega, koji vozi brzinom od oko 240 kilometara na sat.

On u tom trenutku podiže ruku i na opasnost upozorava Huana Manuela Fanđa takođe u "mercedesu" koji je bio iza njega. Argentinac uspeva da se snađe i spretnim manevrom prolazi samo sa oštećenjem prednjeg branika.

Nažalost nije uspeo da spase i sebe. Levegov bolid imao je doboš kočnice i nije uspeo da se zaustavi već se od zadnjeg dela Meklinovog vozila katapultirao i odleteo u vazduh. Karoserija se udarom u betonsku konstrukciju raspala u nekoliko delova, a tada je usledio haos.

Motor i prednja osovina odleteli su u tribine, a magnezijumska šasija eksplodira je u plamenu.

"Video sam kako metalne ploče preleću preko mene, kao da je neko bacio bombu na publiku. Ljudi su vikali, trčali, a mnogi su ostali da leže nepomično“, svedočio je Žan-Pjer Žiro, gledalac koji se nalazio u prvom redu.

Zapaljeni delovi automobila pogodili su desetine ljudi na tribinama, a mnogi su nastradali usled šrapnela, vatre i stampeda koji je proistekao iz haosa. Iako se tragedija dogodila u srcu staze, organizatori su odlučili da trka ne bude prekinuta.

U najvećoj nesreći u automobilskom sportu do sada živpote je izgubilo više od 80 ljudi.

"Nismo mogli da zaustavimo trku. Panika koja bi usledila mogla je dovesti do još većeg broja žrtava“, branio je odluku direktor događaja Čarls Faruks.

Mercedes je, i pored odličnog plasmana, u toku noći povukao sva svoja vozila iz takmičenja, iz poštovanja prema žrtvama.

"Ne možemo nastaviti kao da se ništa nije dogodilo. Ovo nije pobeda već tragedija", rekao je Alfred Nibel, tadašnji direktor Mercedesa.

Uticaj na moto-sport

Nakon nesreće, cela Evropa je ostala u šoku. Vlasti Francuske, Nemačke, Italije i drugih zemalja suspendovale su sve motorne trke. Švajcarska je otišla korak dalje — zabranila je sve automobilske trke na kružnim stazama, zabrana koja je ostala na snazi do 2015. godine.

Tragedija je pokrenula revoluciju u bezbednosti motosporta. Uvedeni su: širi pit-lejnovi, zaštitne ograde i odvojene tribine sa mrežama i većim branicima, obavezna zaštitna oprema za vozače i suvozače, ali i obavezna upotreba negorivih materijala u konstrukciji automobila.

Iako se trka nastavila i pobedu je odneo Majk Hotorn, tragedija je bacila senku na njegov trijumf.

Pitanje odgovornosti, reakcija organizatora i stav javnosti prema opasnostima automobilskih trka zauvek su izmenjeni, a ostaće upamćeni kroz moralnu dilemu Luija Širona.

"Taj dan me je naterao da se zapitam - koliko života vredi jedna trka?“, rekao je Lui Širon, čuveni vozač tog doba.