Na pragu Svetskog prvenstva u Tokiju – zagonetka nedodirljivih rekorda u atletici

U vremenu kada je nauka o sportu preciznija nego ikada pre, dijete i suplementi dovedeni do savršenstva, a proces rehabilitacije na izuzetno viskokm nivou, neki svetski rekordi u atletici i dalje ostaju decenijama uklesani u kamenu.

Rekord Majka Pauela od 8,95 metara, postavljen upravo u Tokiju 1991. godine, i dalje je nedostižan vrh za generacije skakača udalj koje su dolazile i prolazile.

Za mnoge, to nije bio samo "nebeski" let, već dobijen dvoboj, psihološki rat i borba za prestiž u jednom od najvećih duela u istoriji atletike.

Karl Luis, tadašnji četvorostruki olimpijski šampion i "kralj skoka udalj", motivisano je započeo takmičenje. U trećoj i četvrtoj seriji zabeležio skokove duge 8,83 i 8,91 metar, ali je vetar u leđa bio iznad dozvoljene granice od 2,0 metra u sekundi, pa se ti skokovi nisu mogli računati kao novi svetski rekord.

Samo se čekalo da se vetar smiri kako bi Luis okončao vladavinu Boba Bimona, koja je trajala 23 godine. Bimon je 1968. godine, na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju, skočio neverovatnih 8,90 metara.

Bimon je poslat u istoriju, a novu od tog dana ipak piše Majlk Pauel, koji je u petoj seriji "ukrao šou" skokom od 8,95 metara i do današnjeg dana sedi na prestolu.

Poslednji koji je pokušao da mu skine krunu s glave bio je Dvajt Filips 2009. godine, ali je trag u pesku ostavio na 8,74 metra, gotovo 20 centimetara kraće. Tim rezultatom deli peto mesto na listi svih vremena sa sunarodnicima Erikom Valderom i Lerijem Majriksom.

Daljaši na ovogodišnjoj startnoj listi u Tokiju još su dalje od rekorda legendardnog Amerikanca.

Aktuelni, dvostruki uzastopni olimpijski šampion, svetski prvak u dvorani i na otvorenom, kao i evropski pobednik u oba formata – Grk Miltijadis Tentoglu – trenutno ima vodeći rezultat u svetu od 8,46 metara. Njegov lični rekord iznosi 8,65 metara, što je tačno 30 centimetara kraće od svetskog rekorda.

Sa Luvo Majongom deli tek 14. mesto na listi svih vremena.

U jednoj večeri – dva svetska rekorda

Pauelov rekord nije usamljen na listi nedodirljivih – tu su i rekordi u skoku udalj i skoku uvis. Atletska zagonetka leži u činjenici da ova tri rekorda u muškoj konkurenciji u skokovima imaju staž blizu jednog veka.

Samo osam atletičara ikada je preskočilo granicu od 18 metara u troskoku – jednoj od najtežih i najkompleksnijih disciplina.

Džonatan Edvards je 7. avgusta 1995. godine, na Svetskom prvenstvu u Geteborgu, prkosio fizici, gravitaciji i logici.

Još u prvoj seriji postavio je novi svetski rekord od 18,16 metara, a kada je publika pomislila da je prisustvovala slaganju mozaika od hiljadu kockica, Edvards je u drugoj seriji pomerio granicu ljudskih mogućnosti na neverovatnih 18,29 metara.

Njegova tehnika, posebno druga faza leta, bila je toliko precizna i snažna da deluje kao da nema gubitka brzine.

Nema doping senki, nema magije – samo savršena biomehanika, koncentracija i istinsko atletsko remek-delo.

Edvards je uspeo da uravnoteži brzinu, snagu i eksplozivnost u savršen balans.

Prvu komponentu potvrdio je ličnim rekordima na 60 i 100 metara – 6,73 i 10,48 sekundi, dok je nabačaj sa kolena od 150 kilograma oličenje druga dva elementa.

Pre tačno deset godina, Kristijan Tejlor je viđen kao novi kralj troskoka. Iako je bio za nijansu sporiji u najkraćoj sprinterskoj disciplini, 2015. je tri puta preskakao granicu od 18 metara. Njegov lični rekord, 18,21 metar, ostvario je na 15. Svetskom prvenstvu u Pekingu.

Ostaje samo nagađanje koji bi krajnji rezultat bio da je imao makar minimalni vetar u leđa, budući da je u "Ptičijem gnezdu" te večeri bio samo 0,2 metra u sekundi.

Treći na listi svih vremena je Džordan Dijaz, koji skače za Španiju i iskoristio je savremenu „manipulaciju“ u skokovima – zaletišta izdignuta od površine na montiranim platformama.

Međutim, ni to nije bilo dovoljno da nadmaši Edvardsa, koji je na godišnjicu obeležavanja svog rekorda izjavio da nije dobro za atletiku što njegov rekord stoji toliko dugo.

Edvards veruje da je deo razloga zašto i dalje drži svetski rekord u troskoku taj što atletika "nije pratila profesionalizaciju sporta", što znači da talentovani mladi sportisti biraju druge sportove jer u njima mogu da zarade više novca.

Vodeći rezultat ove godine u svetu je bezbednih 17,80 metara.

Izazov za gravitaciju

Još jedan rekord koji oduzima dah dogodio se 27. jula 1993. godine u Barseloni, kada je Kubanac Havijer Sotomajor preskočio letvicu postavljenu na neverovatnih 2,45 metara. To nije bio samo atletski podvig, već trenutak u kojem je gravitacija kapitulirala pred čovekom.

Njegov elegantan, gotovo baletski "flop" postao je simbol ne samo tehnike već i discipline jednog sistema i talenta jedne nacije. Kuba je slavila svog heroja, a svet je posmatrao novo atletsko čudo.

Sotomajor je tokom cele svoje takmičarske karijere svake sezone preskakao visinu od najmanje 2,30 metara.

Izazivača je bilo mnogo tokom prethodne tri decenije, a najbliži rekordu bio je Mutaz Esa Baršim 2014. godine, koji je u Briselu preskočio 2,43 metra. Za centimetar manje od toga skakali su Ukrajinac Bogdan Bondarenko, takođe iz 2014. godine, Patrik Šeberg, čiji je rekord iz 1987. godine oborio Sotomajor, i Nemac Karlo Trenhard, koji je 1988. preskočio 2,42 metra.

Već dugo letvica u skoku uvis nije postavljana na visinu od 2,40 metara, a kamoli na nivo novog svetskog rekorda.

Krug, čelik i večnost Jurija Sediha

Najstariji od "fantastične četvorke" vlasnika svetskih rekorda starijih od 30 godina je Jurij Sediha.

Dok je Hladni rat i dalje tinjao, 30. avgusta 1986. godine na stadionu u Štutgartu, ovaj atletičar Sovjetskog Saveza bacio je klatno na daljinu od 86,74 metra.

Sedih nije bio samo rekorder, već i simbol ere dominacije Istočnog bloka, pre svega u bacačkim disciplinama.

Više od tri decenije kasnije, nijedan „čekić“ nije leteo dalje.

Beloruska škola bacača kladiva jedina je uspela da se probije na vrh liste, a najdalje je dobacio Vladimir Devjatovski 2005. godine, sa rezultatom od 84,90 metara.

Iako se to retko javno govori, činjenica je da je dobar deo rekorda postavljen u doba kada su doping kontrole bile ili blage, ili politički zataškane, posebno u zemljama Istočnog bloka. Međutim, ni Zapad nije kaskao. Atletika tog doba bila je surova, a neki od najboljih rezultata možda su bili posledica medicinskih manipulacija, a ne isključivo talenta i rada.

Ove godine, Duplantis je već tri puta obarao sopstvene svetske rekorde u skoku motkom, trenutno je na visini od 6,29 metara. Istakao je da mu je cilj dostići 6,30 metara, a sledeći nastup je Svetsko prvenstvo u Tokiju. Gotovo je izvesno da će jubilarno dvadeseto izdanje najboljih atletičara sveta doneti barem jedno pomeranje ljudskih granica.