Pola veka Zvezdine Marakane!

Pre tačno pola veka sagrađena je beogradska Marakana - dom fudbalera Crvene zvezde. Ovaj stadion bio je popriše mnogih istorijskih utakmica važnih za Crvenu zvezdu, ali i za srpski i evropski fudbal.

Zvezdinu Marakanu su u proteklih 50 godina pognutih glava napuštali Real, Barselona, Liverpul, Bajern... Aplauzi, pesma i uzdasi navijača već pet decenija odjekuju najvećim srpskim stadionom čiji zidovi ljubomorno čuvaju tajnu večne ljubavi između nas i nje. Naša „Neosvojiva tvrđava" od 1. septembra 1963. godine u Srbiji, na Balkanu, u Evropi i svetu ima status fenomena, stadiona sa najboljom atmosferom i najvernijim pristalicama. U svojim odajama Marakana krije i najvrednije fudbalske trofeje, pehare namenjene prvaku Evrope i sveta.

Istorija kaže da je prvi posetilac na Marakani 1. septembra 1963. godine bio Laza Petrović, zemljoradnik iz okoline Loznice. Ovaj vatreni navijač pojavio se na stadionu u šest sati izjutra, zauzeo svoje mesto na istočnoj tribini, izvadio sir i pogaču iz torbe, doručkovao i strpljivo sačekao početak utakmice sa Rijekom.

Inače, teren sa tribinama koji je prvobitno sagrađen 1927. godine na mestu na kome je danas Marakana pripadao je FK „Jugoslavija", a sam izgled je bio primeren tom vremenu. Tribine su bile drvene, gledaoci su uglavnom stajali na utakmicama, a kapacitet je iznosio 20 hiljada stajaćih mesta. Tokom Drugog svetskog rata, FK Jugoslavija se gasi, a osnivanjem FK Crvena zvezda, 4. marta 1945. godine, stadion nekadašnjeg FK Jugoslavija, a na kome je današnja Marakana, ustupljen je našem klubu. Dvadeset sedmog decembra 1959. godine Crvena zvezda je odigrala poslednju utakmicu na svom starom stadionu. Ekipa Novog Sada bila je rival na oproštaju od dotrajalog igrališta.

Sa njim je otišao i deo fudbalske istorije. Na njemu je Moša Marjanović dao gol Zamori, savladan je Planička, a posle Drugog svetskog rata odigrane su mnoge lepe i uzbudljive utakmice. Posle oproštajne utakmice stadion je porušen i na njegovim temeljima počeo je da se gradi nov, moderan sportski objekat.

Prethodno, da bi se došlo do površine novog terena, 12 metara nižeg od ranijeg, trebalo je da se izbaci preko 350.000 kubika zemlje i 15.000 kubika kamena. Pored velelepnog izgleda, stadion je dobio za to vreme izuzetnu travu na igralištu, sa drenažom i svim slojevima nepohodnim za "život" travnatog terena. Već naredne godine, kada je izgradnja stadiona potpuno završena, kapacitet je iznosio čitavih 110 hiljada gledalaca!

Zbog svoje grandioznosti i velikog kapaciteta, navijači su sa pravom stadion poredili sa tada najvećim na svetu - Marakanom u Rio de Žaneiru. Od tih dana, pa sve do danas, to ime je ostalo sastavni deo priče o Crvenoj zvezdi, a stadion je postao sinonim uspeha i pobeda.

Prvi gol na Zvezdinoj Marakani postigao je Trifun Mihajlović, u susretu pionira Crvene zvezde i Jedinstva iz Zemuna, predigri prvenstvenog meča sa Rijekom. Prvi zvanični, prvoligaški, pogodak delo je Riječanina Vukoja, dok je prvi gol za seniorski tim Crvene zvezde postigao Dušan Maravić, na istoj utakmici.

Zvezda je tu prvu utakmicu protiv Rijeke dobila sa 2:1, nakon preokreta.

"Tu utakmicu protiv Rijeke smo iščekivali kao nešto istorijsko. Jer, tim koji istrči na teren ulazi u istoriju, biće zapisan za sva vremena kao prvi koji je igrao na novom stadionu", seća se Dragan Džajić tih trenutaka.

Najveća poseta na beogradskoj Marakani zabeležena je 1975. godine na utakmici sa Ferencvarošem, na kojoj je bilo prisutno oko 117.000 navijača, dok je više puta kroz istoriju na najvećem srpskom stadionu broj posetilaca prevazilazio brojku od sto hiljada duša.

Na ovom stadionu su odigrana i tri evropska finala. Ajaks je s Krojfom u Kupu šampiona 1973. pobedio Juventus s 1:0, a Čehoslovačka je 1976. postala evropski prvak pošto je savladala Bekenbauerovu Zapadnu Nemačku na penale.  

Prateći modernizaciju fudbalskih objekata i poštujući rigorozne zahteve Uefe, u cilju većeg komfora i bezbednosti navijača danas je taj broj znatno smanjen i postavljanjem stolica na sve četiri tribine, kapacitet stadiona je sveden na 53 hiljade sedećih mesta. Dužina terena je 105 metara dok je širina 68 metara.

Marakanu za svoju drugu kuću smatra više od 4 miliona navijača Crvene zvezde. O ljubavi prema klubu, ali i prema stadionu, možda najbolje svedoči grafit koji danas krasi zidine Marakane, a u kojem stoji:

"Ovde su najbolji padali, ovde su najbolji stvarani, ovde zidovi još pričaju, o huku severa koji ne prestaje. Priđi, čućeš bubnjeva zvuk, armije koja složno grmi, ovde zidovi večno će pričati, o ljubavi između nje i nas!"