Ciklus filmova Alfreda Hičkoka

Hičkok je poznat kao "majstor napetosti". Sebe je poredio sa skretničarem na nekoj vrsti preteče rolerkostera – znao je koliko treba da "pogura" svoju publiku da je oduševi, ali da ne ide toliko daleko da to učini neprijatnim. Reditelj je ovo željeno osećanje nazvao "zadovoljstvom privremenog bola". Ljudi će "izdržati agoniju trilera" pod uslovom da im date neki oblik katarzične napetosti. Hičkok je znao da je neizvesnost morala da bude ukorenjena u iščekivanju opasnosti kod publike. Dakle, gledaoci su morali da budu svesni stvari koje su bile nepoznate likovima filma. Tada bi mogli unapred da shvate šta bi se moglo dogoditi i brinuti o ishodu. Naterati publiku da se emocionalno uključi u film bilo je ključno za Hičkoka, tako da je mogao da manipuliše njihovim osećanjima. Ovo je, smatrao je, mnogo važnije od onoga o čemu je film zapravo bio. Jedan od Hičkokovih najomiljenijih postupaka za razvijanje zapleta priče i stvaranje napetosti je ono što je on nazivao "mekgafin". Zapleti većine njegovih trilera zasnivaju se na postojanju „mekgafina“, jednog u suštini beznačajnog detalja koji omogućuje razvijanje priče i tera likove na akciju, ali čije je posebno značenje i priroda nevažna za gledaoca.

Alfred Hičkok je voleo da radi sa ljudima koje je dobro poznavao, te je često sarađivao sa glumcima kao što su Džejms Stjuart i Keri Grant, a njegove slavne filmske dive bile su Grejs Keli, Kim Novak, Doris Dej i Tipi Hedren. Takođe, jedna od njegovih osobenosti sastojala se u tome što je sebi dodeljivao minijaturne uloge, kojima je dodatno angažovao gledalište da ga za to kratko vreme na filmu primeti. Iako je većina njegovih filmova imala snažne odlike melodrame, redefinisao je nekoliko žanrova, pre svega triler, ali je i filmom "Psiho" suštinski postao rodonačelnik jednog od podžanrova horora.

Prvi film u ciklusu je "Saboter", film premijerno prikazan ratne 1942. godine, o čoveku koji razotkriva tajnu mrežu simpatizera nacista unutar Sjedinjenih Država. Potom sledi triler "Senka sumnje", pa zatim prvi Hičkokov film u boji, "Konopac", snimljen u jednom kadru. U nastavku ciklusa biće prikazan "U znaku jarca", a onda i niz filmova po kojima se najviše pamti: "Prozor u dvorište", komedija "Nevolje sa Harijem", rimejk sopstvenog filma "Čovek koji je suviše znao", a potom i slavni naslovi "Vrtoglavica", "Psiho" i "Ptice". U nastavku ciklusa biće prikazani "Marni", "Pocepana zavesa", "Topaz", "Mahnitost" i njegov poslednji film "Porodična zavera".

Filmovi ovog slavnog režisera biće prikazivani radnim danima od oko 23.30 na RTS1, sa brzom reprizom sutradan na RTS2 od 14.00 časova.