Vojislav Bubiša Simić – osnivač i dirigent Džez orkestra RTS-a

Komponovao je muziku različitih žanrova – dečju, horsku, zabavnu, džez i simfonijsku, a jedan je od začetnika etno-džeza u srpskoj muzici. Dobitnik je velikog broja priznanja i nagrada za svoj rad, među kojima je i „Zlatni mikrofon” Radio Beograda.

Za džez se zainteresovao pred kraj Drugog svetskog rata kao student Muzičke akademije u Beogradu. Završio je dirigovanje u klasi profesora Predraga Miloševića i studirao kompoziciju kod profesora Stanojla Rajičića, stekavši formalno obrazovanje 1954. godine. Kao utemeljivač prvog Big benda u Jugoslaviji 1946. godine, opredelio se za poziv džez muzičara, uvažavajući tradiciju ležernog bejsijevog svinga i kasnije orkestarskog stila Kvinsija Džounsa. Tu ideju vodilju uspeo je višedecenijskim radom da prenese na Džez orkestar Radio-televizije Beograd, po čemu je orkestar postao prepoznatljiv i van naših prostora. Za dirigenta je postavljen prvi put 1953. godine po odlasku Mladena Guteše u Nemačku, posle čega je džez orkestar, bez obzira na nužne i prirodne personalne promene, sve vreme negovao ovakav stil. U tom maniru je Simić napisao poznatu i rado izvođenu kompoziciju ,,Pozdrav Kauntu Bejsiju”, kojom je ovaj orkestar stekao prvo značajnije međunarodno priznanje na Internacionalnom džez festivalu u Žuan Le Penu (Francuska) 1960. godine. Posle toga je na mnogim turnejama po zemlji i Evropi s orkestrom postigao zapažene uspehe. Orkestar je pod njegovim vođstvom nastupao na svim jugoslovenskim festivalskim smotrama. Uz Džez orkestar Radio-televizije Beograd nastupali su mnogi međunarodno priznati džez muzičari: Duško Gojković, Branko Pejaković, Mile Pavlović, Branislav Lala Kovačev, Jovan Miković, Toni Skot, Klark Teri, Erni Vilkins, Natan Dejvis, Majnard Ferguson, Alvin Kvin, Keni Dru, Džoni Grifin, Klarens Big Miler i drugi.

Pod njegovom dirigentskom palicom pažljivo se stvaralo jezgro domaćeg džeza, pa tako nema praktično nijednog džez muzičara koji nešto znači na našim prostorima a i van zemlje, a da nije sticao iskustva svirajući u ovom ili s ovim orkestrom. Kao kompozitor i aranžer, znao je da, pored kompozicija koje imaju klasičnu formu (npr. ,,Svita Epitaf Kir Stefanu”, ,,Skice sa Ohrida”, ,,Pesma s juga”, ,,U spomen Mokranjcu”), posebnu pažnju obraća na našu narodnu muziku (npr. ,,Čaje Šukarije”, ,,Igra pod Šar-planinom” i dr). Obrađivao je i starogradske pesme u odličnim aranžmanima (,,Tiho noći”), a pisao je i muziku za decu, kao i muziku za filmove. Tokom dugotrajnog rada s orkestrom paralelno je radio kao gostujući dirigent u Pozorištu na Terazijama u mjuziklima, radio je s horom seniora KUD ,,Branko Krsmanović”, a dirigovao je i simfonijskim orkestrom kada su na repertoaru bile popularne simfonijske džez numere. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja. Neka od njih su: ,,Orden rada sa zlatnim vencem”, ,,Zlatni beočug grada Beograda”, Nagrada za životno delo džez festivala Nišvil...

Izvor: Zvučni arhiv Radio Beograd

Emisija „Portret” na Radio Beogradu, posvećena Vojislavu Bubiši Simiću

https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5384205/vojislav-bubisa-simic.html