Šta se dogodilo 19. septembra 1924. godine?

Radio Beograd svoj dan obeležava 1. oktobra. To je datum kada je počelo emitovanje programa stanice „Beograd–Rakovica”, ali prvo emitovanje jednog programa dogodilo se ranije. Naime, kao datum početka radio-difuzije u Srbiji možemo označiti i 19. septembar 1924. godine kada je održan prvi probni koncert Glavnog Radio-telegrafa „Beograd–Rakovica–Vračar”. Istog dana kada je francuska kompanija za radio-telegrafiju „Telegrafija bez žica” dobila odobrenje od vlade za prenos koncerata i emitovanje vesti, berzanskih i meteoroloških izveštaja, inženjeri Mihailo Simić i Dobrivoje Petrović su iz studija u Knez Mihailovoj ulici br. 42 (zgrada Prve hrvatske štedionice), preko odašiljača u Rakovici, emitovali dvočasovni program.

Program je pripremio tadašnji direktor Opere Stevan Hristić, a izveli su ga članovi Opere i Drame Narodnog pozorišta, o čemu je dnevni list „Politika” ovako izvestio:

Posle velikih priprema i to se najzad ostvarilo… Nešto posle sedam sati u prostorijama Hrvatske štedionice svi umetnici su bili na okupu. Tada je objavljen početak.

G. Mihajlović je seo pred mikrofon i brojao pet minuta od 1 do 220.

Alo! - Alo! - Alo! (počeo je zatim) – Dobro veče, gospođe i gospodo. Prvi koncert radio-telefonije beogradske stanice sad će početi. Evo dnevnog biltena meteorološke stanice na Vračaru.

I bilten je pročitan vrlo razgovetno da se lepo moglo razumeti svugda. Trebalo je posle toga dati još izveštaj sa berze i dnevne vesti, no kako su naši umetnici, već bili izgubili strpljenje počeo je odmah sam koncert.

Gđa Rogovska! - predstavio je g. Mihajlović kroz mikrofon, i gospođa zapeva poznatu ariju iz Toske, uz diskretnu pratnju g. Brezovšeka na klaviru. Njen sonoran glas je zatreperio predaparatom i radio-talasi su ga nosili daleko u svet.

Oni koji su slušali koncert u Beogradu izjavljuju izjavljuju da se pevanje gđe Rogovske čulo vrlo lepo.

Zatim je g. Bogić s puno poleta recitovao iz Rostanovog Sirana onu lepu Tiradu o poljupcu.

Posle njega je otpevao g. Tomić kompoziciju g. Hristića Behar. Njegov meki tenor uz pratnju samog autora na klaviru slušao se veoma prijatno. Ali najlepše se čula violina g. Holuba, svirao je drugi deo violinskog koncerta od Mendelsona, uz pratnju gđe Holub na klaviru. Potom je opet došao g. Bogić s recitacijom Dubrovačkog madrigala g. Dučića…

Onda je opet g. Tomić otpevao poslednju ariju Kavaradosija iz Toske uz pratnju g. Brezovšeka i posle njega je g. Gođevac odsvirao na klaviru Etidu u ef-molu od Šopena. Najzad je g. Holub s najvećom virtuoznošću izveo na violini Pesmu ljubavi Suka, uz pratnju svoje supruge.

S tim je završen ovaj prvi radio-koncert u Prestonici.

Na kraju je g. Mihajlović pročitao izveštaj s berze i nekoliko vesti sa jučerašnje sednice vlade o političkoj situaciji uopšte. U toku koncerta svi učesnici su u drugoj sali slušali kroz radio-aparat naizmenično jedan drugoga. A danas u podne slikaće se uprava zajedno sa njima za uspomenu na ovaj lepi početak jedne nove epohe beogradskog umetničkog i kulturnog života.

Inženjeri Mihailo Simić i Dobrivoje Petrović su, tokom dve godine, emitovali program, najpre utorkom, četvrtkom i subotom, a on se sastojao prevashodno od muzike sa ploča, vesti dobijenih iz redakcije lista „Politika” i muzičkih izvođenja iz radijskog studija.

U nedelju, 24. marta 1929. godine započelo je redovno emitovanja programa „Radio Beograda”, iz zgrade Srpske akademije nauka u Knez Mihailovoj ulici, a iste godine zabeleženi su i prvi prenosi iz Opere iz Narodnog pozorišta, beogradskih kafana, predavanja s Kolarčevog narodnog univerziteta, liturgija iz beogradskih hramova, ali i prvi prenos jednog sportskog događaja.