,,Gost Drugog programa” – branik odbrane pamćenja

Ovim zvučnim zaglavljem pre pola veka, 1. aprila 1974. godine sa talasa Drugog programa Radio Beograda, etrom je na svoje dugovečno i uspešno putovanje zaplovio jedan od najznačajnijih poduhvata u našoj medijskoj istoriji i u stogodišnjoj istoriji Radio Beograda – emisija „Gost Drugog programa” Radio Beograda, autora i urednika Miloša Jevtića.

„Gost Drugog programa” je emisija koju je Miloš Jevtić osmislio i predložio 1974. godine tadašnjem rukovodstvu Radio Beograda – Momčilu Baljaku, kao glavnom i odgovornom uredniku Drugog programa i Milanu Vukosu, tada direktoru Radio-televizije Beograd. Predložio je jedan, za to vreme neuobičajeni format – čitavih sat vremena razgovora sa najuglednijim stvaraocima iz oblasti kulture. Takav, za to vreme radikalni eksperiment, ne bi mogao biti prihvaćen da Miloš Jevtić nije za sagovornike predložio najvrednije što je srpska i jugoslovenska kultura u to vreme imala.

Od toga dana, nedeljno popodne i predvečerje, od 6 do 7, bili su rezervisani za razgovore Miloša Jevtića sa gostima Drugog programa, njih preko 860, u više od 1.500 emisija, sve do u osvit 2003. godine. Dakle, bezmalo tri pune decenije.

O uspehu ove emisije, možda i na najbolji način svedoči činjenica da je u monumentalnoj kolekciji „Odgovori” tokom proteklih 47 godina objavljeno više od 230 knjiga ovih razgovora, jer, Miloš Jevtić je i po odlasku u penziju, radoznalog duha, nastavio da razgovara, da pita i da traga za odgovorima.

Već posle nekoliko meseci emitovanja, nije bilo gromade naše kulture koja nije slušala ove razgovore, i koja, ako drži do sebe, ne bi prihvatila da svoja razmišljanja o umetnosti, nauci, životu, društvenom kontekstu, podeli sa radijskim auditorijumom. To nas dovodi do drugog uslova za dugovečnost ove emisije. Naime, tako je bilo, iz razloga što je Miloš Jevtić sa svojim sagovornicima RAZGOVARAO. Dakle, dijalog – to je ključna reč i osnova uspeha ovih emisija. Ti intervjui se nisu svodili na prozaična pitanja, već su od sagovornika, najčešće zapanjenih temeljnom i opsežnom pripremom Miloša Jevtića i njegovim veštim kretanjem kroz različite oblasti ljudskog duha i stvaralaštva, zahtevala vrlo ozbiljno poniranje u ono najdublje u njihovim stvaralačkim bićima.

Razgovori koje je pred mikrofonom Radio Beograda vodio Miloš Jevtić teže jednom integralnom, slobodnom izražavanju sagovornika, iznošenju celovitih i kompleksnih promišljanja o nekom pitanju, pa se čak kroz slušanje ili čitanje tih odgovora može pratiti i sam tok tog promišljanja, mehanizam sagovornikovog traganja i iznalaženja odgovora. Jer, kako je to više puta primećeno, Jevtićeva pitanja nisu tipična. Ustvari, taj tip pitanja ne možemo naći ni u jednom udžbeniku novinarstva. Neki ih, poput Prvoslava Plavšića zovu „lancima pitanja”, neki ,,grozdovima” ili „baterija pitanjima”, kako ih je označio profesor novinarstva Zoran Jevtović. Ali, u svakom slučaju, reč je o nizu pitanja koji imaju funkciju podsticaja da sagovornik pruži svoj celovit pogled na naznačenu temu. Kako to da je ovaj model sa ponekad i sedam-osam pitanja zaredom, mimo svakog kanona, pravila ili školskog uputstva u novinarskom priručniku, svrsishodan? Kao po pravilu, prvo pitanje je opštijeg karaktera, a naredna su preciznija i upućuju sagovornika, i to suptilno, a ne direktivno, da ponire u oblast o kojoj bi trebalo da govori nudeći mu više mogućnosti i pristupa tom odgovoru. Nije čudno da onda gotovo svaki od celovitih i pažljivo strukturiranih odgovora na Jevtićeva pitanja dobija formu posebne priče, to je kao zvučna knjiga autorskim, donekle ispovednim rukopisom ispisana. To je osnova specifične metodologije intervjuisanja Miloša Jevtića.

Gotovo ispovedno, sa posebnim nadahnućem, velikani naše kulture i nauke predstavljali su svoje stvaralačke biografije, svoja razmišljanja o najvažnijim aktuelnim društvenim pitanjima, svoje sumnje, strahove, predviđanja i nadanja. Svi ti razgovori imaju određenu uniformnost, što je za radio izuzetno važno, jer bez obzira na to što ovaj medij donosi brojna iznenađenja, slušalac ima i određena očekivanja. Zato, nakon uvodnih, skoro leksikografski preciznih biografskih podataka, oni počinju sećanjima sagovornika na detinjstvo, školovanje, formativni period, univerzitetsko doba i stvaralačke početke, nastavljaju se uvidima u profesionalna dostignuća gosta i osobenosti onog polja kojim se bavi, završavajući se odgovorima na pitanja o očekivanjima od budućnosti. Pa ipak, svaki razgovor je bio poseban, drugačiji i zanimljiv. I zato ga je trebalo ovekovečiti i u drugom mediju – knjizi.

Odgovori na pitanja Miloša Jevtića su autentičnim glasovima izvajane biste najznačajnijih naših umetnika i naučnika, ali i nemerljivi prilozi za izučavanje čitave jedne epohe kulturne istorije našeg društva. Zato se i mi u Radio Beogradu prema njima odnosimo kao prema predanom višedecenijskom pregalaštvu jednog radoznalog, upornog i vrednog čoveka koji svojim delovanjem stoji na braniku odbrane pamćenja.

Izvor: Zvučni arhiv Radio Beograda