Džez velikani – Chick Corea

Njegova muzika pokazuje inovativni pristup i vanserijsko tehničko umeće, kao i pristup koji je obeležio značajnu evoluciju u njegovoj muzičkoj karijeri, mešajući džez sa elementima roka, fanka i latino muzike, tradicionalne instrumente džez muzike, sa zvucima novih, el. instrumenata. 

Rođen je u Čelsiju, u Masačusetsu, u muzičarskoj porodici - njegov otac, trubač, koji je vodio diksilend bend u Bostonu 1930-tih i 1940-tih, upoznao ga je sa klavirom kada je imao četiri godine. Okružen džezom, na njega su u ranom detinjstvu uticali bi bap i muzičari kao što su Dizi Gilespi, Čarli Parker, Bad Pauel, Horas Silver i Lester Jang. Dobio je bubnjeve sa 11 godina, koje je povremeno do kraja karijere.

Koria je razvio svoje veštine sviranja klavira dok je samostalno istraživao muziku. U početku ga je otac učio da svira klavir, ali smatrajući da je prikladno da njegov sin dobije nastavu od profesionalnog učitelja. Sa osam godina počeo je da uzima formalne časove kod italijanskog koncertnog pijaniste Salvatore Sula. Sulo je bio ravnodušan prema mladoj Koriinoj strasti prema džezu, umesto toga ga je učio da svira klasični klavir, ali upoznavanje sa klasičnom muzikom pomoglo je da se rasplamsa Koriino interesovanje za muzičko komponovanje.

Počeo je da svira svirke još dok je bio u srednjoj školi. Uživao je slušajući bend Herb Pomeroja u to vreme i imao je trio koji je svirao muziku Horas Silvera u lokalnom džez klubu. Na kraju se preselio u Njujork, gde je studirao muziku na Univerzitetu „Kolumbija“, a zatim se prebacio na „Džulijard“ školu. Kasnije je napustio školu kako bi mogao da provodi više vremena snimajući i svirajući na turnejama  početkom 1960-tih sa Mongo Santamarijom, Vilim Bobom, Blu Mičelom, Herbi Menom i Sten Gecom. 1966. godine snimio je svoj debitantski album, „Tones for Joan's Bones“. 1968. godine snimio je veoma cenjeni trio album, „Now He Sings, Now He Sobs“, sa bubnjarem Roj Hejnsom i basistom Miroslavom Vitoušem.

Nakon toga počeo da snima i ide na turneje sa Majls Dejvisom, pojavljujući se na njegovim studijskim albumima „Filles de Kilimanjaro“, „In a Silent Way“, „Bitches Brew“ i „On the Corner“. Takođe se pojavio na kasnijim kompilacijskim albumima „Big Fun“, „Water Babies“ i „Circle in the Round“. Napustio je Dejvisov bend ubrzo nakon njegovog nastupa na festivalu na ostrvu Vajt 1970. godine, zajedno sa basistom Dejv Holandom  kako bi formirali sopstvenu grupu, „Circle“, sa multiinstrumentalistom Entoni Brekstonom i bubnjarem Bari Altšulom. Bili su aktivni od 1970. do 1971. godine, snimajući  za „Blue Note“ i „ECM“.

Koriiin bend „Return to Forever“ nazvan po istoimenom albumu iz 1972. godine kombinovao je akustične i elektronske instrumente i u početku se više oslanjao na „hispano“ muzičke stilove nego na rok muziku. Druga inkarnacija benda snimila je album „Hymn of the Seventh Galaxy“, iza kojeg su sledili „Where Have I Known You Before“, „No Mystery“ i „Romantic Warrior“. 1976. godine Koria je objavio album „My Spanish Heart“, takođe pod uticajem hispano muzike, sa vokalistkinjom Gejl Moran (Korievom suprugom) i violinistom Žan-Likom Pontijem. Album je kombinovao džez i flamenko, uz podršku „Minimoog“ sintisajzera  i duvačke sekcije. Sarađivao je sa flamenko gitaristom Pakom De Lusijom godinama kasnije na albumima „Touchstone“ i „Zyryab“.

1970-tih počeo je da sarađuje sa vibrafonistom Geri Bartonom, sa kojim je snimio nekoliko duet albuma za ECM, uključujući i „Crystal Silence“ iz 1972. godine. Ponovo su se okupili 2006. godine za koncertnu turneju. Novi album pod nazivom „The New Crystal Silence“ izdat je 2008. godine i osvojio je “Gremi” nagradu  2009. godine.

Pred kraj sedamdesetih godina prošlog veka, Korija je započeo seriju koncerata sa pijanistom Herbi Henkokom. Njih dvojica su svirali međusobne kompozicije, kao i dela drugih kompozitora poput Bele Bartoka, i duete.

U decembru 2007, Korija je snimio duet album, „The Enchantment“, sa bendžoistom Bela Flekom.

Naredne godine, Koria je sarađivao sa japanskom pijanistkinjom Hiromi Ueharom na albumu uživo „Duet“ (Čik Korija i Hiromi). 2015. godine, ponovio je seriju koncerata dueta sa Henkokom, ponovo se držeći formata duelskog klavira, iako su oboje sada integrisali sintisajzere u svoj repertoar.

Korija je nastavio često da sarađuje dok je istraživao različite muzičke stilove tokom 1980-ih i 1990-ih.

Ostali Korijini bendovi bili su “Chick Corea Elektric Band”, njihov trio pod nazivom „Akoustic Band“, kao i trio pod nazivom “New Trio”. Sa kojima je snimio više albuma - sedam sa “Elektric Band”, dva sa “Akoustic Band”...

Tokom kasnijeg dela svoje karijere, Korija je takođe istraživao savremenu klasičnu muziku. Komponovao je svoj prvi klavirski koncert – adaptaciju svog prepoznatljivog dela „Spain“ za ceo simfonijski orkestar – i izveo ga 1999. sa Londonskom filharmonijom.

Korija je nastavio da snima fjužn albume kao što su „To the Stars“ (2004) i „The Ultimate Adventure“ (2006), koji je osvojio nagradu “Grem”i za najbolji džez instrumentalni album, pojedinačno ili grupno, za 2007. godinu.

Godine 2008, treća verzija albuma „Return to Forever“ (Korija, Stenli Klark, Leni Vajt i Di Meola) ponovo se okupila na svetskoj turneji. Ponovno okupljanje je dobilo pozitivne kritike od džez i mejnstrim publikacija.

Sa novom grupom, “Five Peace Band”, započeo je svetsku turneju 2008. godine. Ogroman domet Koriiine muzike proslavljen je na retrospektivi 2011. godine, kada je gostovao sa orkestrom “Jazz at Lincoln Center” u Linkoln Centru.

Korija je proslavio svoj 75. rođendan 2016. godine svirajući sa više od 20 različitih grupa tokom šestonedeljnog nastupa u džez klubu “Blue Note” u Grinič Vilidžu, u Njujorku. „Prilično ignorišem brojeve koji čine 'godine'. Čini se da je to najbolji način. Oduvek sam se samo koncentrisao na to da se što više zabavim uz muzičku avanturu.“

Osvojio je 29 nagrada Gremi i bio je nominovan za nagradu 79 puta. Njegove kompozicije „Spain“, „500 Miles High“, „La Fiesta“, „Armando's Rhumba“ i „Windows“ smatraju se džez standardima.