Big big bend – Roy Hargrove Big Band

Hargrouv je pohađao „Berkli koledž“ za muziku 18 meseci uz stipendiju, pre nego što se prebacio na „Novu školu“ u Njujorku. U bliskoj muzičkoj zajednici džeza, meteorska snaga njegovog dolaska bila je uporediva samo sa Marsalisovim oko deceniju ranije.

Žustri, asertivni solista sa tonom koji je mogao da evocira ili uglačani čelik ili meki, zlatni sjaj, Hargrouv je bio oživljavajuće prisustvo u džezu tokom poslednjih 30 godina. Zračio je lukavom, blistavom harizmom na sceni, bilo da je bio na kasnonoćnom džem sešnu ili u najvećoj koncertnoj dvorani. Njegova sposobnost za „sagorevanje“ i bravuru bila je jednaka njegovoj posvećenosti lirizmu, posebno u baladama na fliglhorni.

Dao je ključni doprinos u pokretu s kraja 19. i početka 20. veka poznatom kao neo-soul, ali je uvek održavao svoje uporište u mejnstrim džez tradiciji; svoje iskorake u druge oblike crnačke muzike video je kao produžetak, a ne kao odstupanje od te tradicije.

Hargrouv je takođe brzo zaslužio željeno odobrenje svojih kolega - ne samo alt saksofoniste Bobi Votsona, koji mu je pružio neka od svojih prvih iskustava u studiju za snimanje, već i titana tenor saksofona Soni Rolinsa, koji ga je ugostio u melodiji pod nazivom „Mladi Roj“ 1991. godine (a takođe i na njegovom koncertu povodom 80. rođendana 2010. godine).

Hargrouv je bio dvostruki dobitnik „Gremija“, u dve ilustrativne kategorije: najbolji džez instrumentalni album 2003. godine za „Directions in Music“, sa post-bap supergrupom sa pijanistom Herbi Henkokom i saksofonistom Majkl Brekerom; i najbolji latino džez nastup 1998. godine za „Habana“, revolucionarni afro-kubanski projekat snimljen u Havani.

„Roj Hargrouv Big Bend“ bio je jedan od nekoliko ansambala koje je predvodio - formiran da predstavi svoje originalne kompozicije i aranžmane u  grandioznijim, orkestarskim razmerama. Big bend mu je omogućio da istraži masivni „zid zvuka“ koji je mešao tradicionalni sving sa modernim soul teksturama.  Prvobitno okupljen 1995. godine za “Village Jazz Festival“ u Njujorku, grupa je postala glavni oslonac Hargrouve kasnije karijere. Album „Emergence“ (2009) je  jedino studijsko izdanje benda. Sadrži izuzetne numere poput „Roy Allan“ (posvećene njegovom ocu) i omiljeni vokalni standard fanova „September in the Rain“, gde je sam Hargrouv predstavio svoj pevački glas.

Nakon Hargrouvove prerane smrti 2018. godine, njegova supruga i ćerka ponovo su formirale bend kroz „Roy Hargrove Legacy LLC“, predvođen muzičkim direktorom Brus Vilijamsom i pomoćnim direktorom Džejson Maršalom – koji nastavlja tradiciju Rojeve muzike i drži sećanje na ovog velikana džez trube.