Klub Tropikana – Guayacán Orquesta

„Guayacán Orquesta“ je poznati kolumbijski salsa bend.

Bend je osnovao Aleksis Lozano, ranije član „Grupo Niche“, trombonista i aranžer, uz Izrael Tanenbauma, producenta, pijanistu i aranžera. „Guayacán Orquesta“ je jedan od vodećih salsa bendova u kolumbijskoj muzici.

Nakon što je napustio „Grupo Niche“, gde je bio muzički ko-direktor i koautor, Aleksis Lozano je osnovao „Guayacán Orquesta“ u Bogoti, 1983. godine. Bend se kasnije nastanio u Kaliju.

Njihov prvi album, pod nazivom „Llegó la hora de la verdad“, objavljen je 1985. godine, sa singlom „Vas a llorar“. 1987. i 1988. godine objavljeni su drugi i treći album orkestra, sa pesmama koje su donele uspeh poput „Por bocón“. Treći album se posebno oslanjao na žanr „salsa romantica”, koji je bio popularan u to doba.

1989. godine Lozano je počeo da uvodi nove elemente u grupu, što je bilo očigledno povezano sa poezijom i melodijama kompozitora Saturnino „Ninjo“ Kaisedo Kordobe, koji je ključni kompozitor u istoriji ovog orkestra - Nino Kaisedo i Aleksis Lozano delili su muzičke početke iz detinjstva. Četvrti album „La más bella“, koji je objavljen 1989. godine, vratio se svojim korenima, a njegov singl „Cocorobé“ pomogao im je da postignu veće međunarodno priznanje.

Peti album „5 años aferrados al sabor“ sadrži hitove poput „Vestido Bonito“ i „Yolanda“, koja je bila salsa obrada kubanskog pevača Pablo Milanesa. Pesma „Mi muchachita“ provela je 6 meseci na prvom mestu pesama koje su se puštale na radiju u Kolumbiji, Venecueli i Centralnoj Americi.

Šesti album, „Sentimental de Punta a Punta“ (1992), sadrži hitove poput „Oiga, Mire, Vea“, koji je postao jedna od muzičkih himni Kalija. Pesma „Invierno en primavera“ pomogla je grupi da stekne popularnost u SAD i Evropi.

Devedesetih godina, imali su hitove poput „Torero“ i „Guayacán pasodoble“.

Tokom 2000-tih i kasnije, grupa je snimala hitove poput „Carro de Fuego“ i „Ay amor cuando hablan las miradas“.