Snaga fuzije – Trilok Gurtu

Gurtu je rođen od roditelja hinduističkih bramana u Mumbaju, pohađao je srednju školu Don Bosko (Matunga) u Mumbaju. Njegova majka, poznata hindustanska klasična i poluklasična  pevačica Šoba Gurtu, ohrabrila ga je da nauči da svira tablu, a formalnu obuku za udaraljke dobio je od Šah Abdul Karima.

Gurtu je 1970-ih počeo da svira bubnjeve, razvivši interesovanje za džez, u početku učeći zapadnu muziku bez svesti o presnimavanju, što ga je, kako je rekao, primoralo da nauči više delova koje većina muzičara nikada ne bi pokušala. Tada je svirao sa Čarli Marijanom, Džon Čikaijem, Terje Ripdalom i Don Čerijem.

Osamdesetih godina prošlog veka Gurtu je svirao sa švajcarskim bubnjarem Čarli Antolinijem i sa Džon Meklaflinom u Meklaflinovom triju, uz pratnju basista Jonas Helborga, Džef Berlina, Kaj Eharta i Dominik Dipjace.

Neki od neobičnih aspekata Gurtuovog sviranja bubnjeva uključuju sviranje bez stolice za bubnjeve, u poluklečećem položaju na podu, i upotrebu nekonvencionalnog bas bubnja i mešavinu „tabla“ i „zapadnih“ bubnjeva. Gurtuov jedinstveni perkusioni potpis uključuje umakanje činela i nizova školjki u kantu vode kako bi se stvorio efekat svetlucanja.

Početkom 1990-ih, Gurtu je nastavio karijeru kao solo umetnik i vođa benda. Razni poznati muzičari su ga pratili na brojnim njegovim CD izdanjima. Radio je sa Terje Ripdalom, Gari Murom, Džon Meklaflinom, Jan Garbarekom, Džo Zavinulom, Mišel Bišelijom, Bil Lasvelom, Marijom Žoaom i Mariom Laginjom, Stefan Bolanijem i Robert Majlsom.

Trilok Gurtu je univerzalno priznat kao jedan od najinovativnijih i najrevolucionarnijih perkusionista; integrišući mačeve, kante i druge nekonvencionalne elemente u svoj zvuk.

„Otvoren muzičar koji prihvata džez, indijsku klasičnu muziku, apstraktnu improvizaciju i azijski pop, blistav virtuoz perkusija, pristupačan zabavljač“ – „Gardijan“

Gurtu je osvojio brojne prestižne nagrade i nominacije za svoj rad i muziku.