Big big bend – Frankie Capp - Nat Pierce Orchestra

Orkestar je u svojim ranim godinama bio poznat podjednako kao Kep-Pirs orkestar i Kep-Pirs Džagernaut. Članovi su se menjali, dok su Kep i Pirs ostali  vođe, sve do Pirsove smrti 1992. godine, nakon čega je Kep nastavio sa big bendom kao „Frenk Kep Džagernaut“.

Godine 1975. američki bubnjar big benda Frenk Kep (rođen kao Frenk Kapučo) privremeno je preuzeo dužnosti Neta Pirsa,  kao „izvođač radova“ za orkestar Nila Heftija. Kada se bend naglo raspao, Kepu je ostao angažman, za koji ga je vlasnik kluba zamolio da obezbedi alternativni bend, te je Kep formirao grupu od vodećih studijskih muzičara sa zapadne obale i odlučio da iskoristi priliku kao počast Heftijevim odličnim aranžerskim veštinama. Neslaganje sa Heftijem dovelo je do toga da Kep kontaktira Pirsa, čiji su sopstveni aranžerski talenti krasili albume bendova i Vudija Hermana i Kaunta Bejzija.

Koristeći Pirsove „bejzijevske“ aranžmane i sa pijanistom kao njegovim ko-liderom, bend je postigao veliki uspeh, sve više su nastupali, a pisac Leonard Feder im je u svom novinskom članku dao naslov: „Džagernaut u Bejzi ulici“. Preimenovavši svoj bend u skladu s tim, Kep i Pirs su snimili ploče, od kojih se prva dobro prodavala, i nastavili su da rade kad god i gde god su mogli, koncentrišući se na materijal u „Bejzi“ stilu koji su svirali sa ogromnim žarom i entuzijazmom, ali i pokazujući veliku svestranost kada je to prilika zahtevala. Nažalost, kolektivno osoblje čini ovaj bend preskupim za turneje. Među članovima su bili Bil Beri, Bobi Šu, Maršal Rojal, Blu Mičel, Herb Elis, Čak Berghofer i Riči Kamuka, dok su vokalni solisti koji su radili, a ponekad i snimali sa bendom, bili Erni Endruz, Džo Vilijams, Ernestin Anderson i Nensi Vilson. Orkestar i dalje nastupa predvođen Kepom, pokazavši se dovoljno dobro utemeljenim da preživi Pirsov nestanak.