Kraljevi svinga – Charlie Barnet

Do šesnaeste godine, Barnet je svirao na turnejama sa  bendom Džin Goldketa i bio je u Njujorku, gde se pridružio „Pennsilvania Bous“ Frenk Vinegara na tenor saksofonu. Uvek nemiran, 1931.godine preselio se u Holivud i pojavio se kao filmski statist pokušavajući da zainteresuje lokalne vođe bendova za vruću muziku, koja je bila sve nepopularnija zbog Velike depresije. Krajem 1932. godine, sa 18 godina, vratio se na istok i ubedio CBS biro za umetnike da ga isproba kao vođu orkestra.

Barnet je počeo da snima u 1933. godine  tokom angažmana u njujorškom Park Central Hotelu, ali nije bio veliki uspeh tokom većeg dela 1930-ih, redovno raspuštajući svoj bend i menjajući njegov stil.

Vrhunac Barnetove popularnosti i njegovog prvog zaista stalnog benda,došao je između 1939. i 1941. godine, perioda koji je započeo njegovom hit verzijom „Cherokee“, koju je napisao Rej Nobl i aranžirao Bili Mej.  Par godina kasnije imao je još jedan veliki hit - "Skuliner". 1947. godine počeo je da prelazi sa sving muzike na bi bap. Tokom njegovog sving perioda, u njegovom bendu su bili Badi DeFranko, Nil Hefti, Lena Horn, Barni Kesel, Dodo Marmorosa, Oskar Petiford, Ves Din i Art Haus, dok su kasnije verzije benda uključivale Mejnard Fergusona, Dok Severinsena, Džimi Knepera i Klark Terija. Trubač Bili Mej bio je aranžer u orkestru Čarli Barneta pre nego što se pridružio Glen Mileru 1940. godine.

Barnet je bio jedan od prvih bendlidera koji je integrisao Afroamerikance u svoj bend,Trubači Roj Eldridž i Frenkie Njuton i basista Džon Kirbi pridružili su se 1937. godine, a pevačica Lena Horn je bila jedna od Barnetovih vokala/solistkinja. Neuobičajeno za pretežno belački big bend, Barnet je bio rezervisan za nastup u „Apolo“ teatru u Harlemu i postavio je novi rekord posećenosti. Bio je otvoreni obožavalac muzike Bejzija i Elingtona. Elington je snimio kompoziciju Čarli Barneta „In a Mizz”, a  1939. godine, u gestu koji je bio toplo cenjen i kome se divio, „Grof“ Bejzi pozajmio je Barnetu neke od svojih aranžmana nakon što su instrumenti, note i aranžmani Barnetovog big benda uništeni u čuvenom požaru u dvorani „Palomar“ u Los Anđelesu.

Napustio je muziku 1949. godine, očigledno zato što je izgubio interesovanje za muziku,  ali i zbog činjenice da je bio jedan od retkih naslednika u veoma bogatoj porodici.

Povremeno se vraćao iz „penzije“ na kratke turneje, ali se nikada nije vratio muzici sa punim angažovanjem. Pored pomenutih hitova, ostavio je u mzičko nasleđe i pesme  "Nagasaki", "The Wrong Idea", "Scotch and Soda", "In a Mizz", "Southland Shuffle".