Zoran Arsović: Sofistički duh vremena

U tekstu Sofistički duh vremena Zoran Arsović polazi od mita iznetog u Platonovom dijalogu Državnik. Mit je o dve epohe - Hronovoj i Zevsovoj, koje su međusobno odeljene katastrofom, a razlika između njih je u tome što je u prvom razdoblju Hron držao kormilo sveta, a u drugom se bogovi okreću od sveta i ljudi, prepuštajući sudbini i urođenoj požudi da ih vode. Stoga, u svetu postepeno jača ono telesno, koje se meša u božansko i postepeno kvari i polis i ljude.

Ono što se u 5. veku pre naše ere događalo u Staroj Grčkoj, Arsović određuje kao krizu istine. Sofistička delatnost toga doba vezana je za smrt mitskog poretka i nestanak apsolutne istine; a kada nema apsolutne istine, onda je i razlikovanje između istine i laži ukinuto i sve se meri prema okolnostima i ukusu smrtnika. U takvoj situaciji nastaje izopačenje i grada i ljudske svesti ili, kako piše Zoran Arsović, ono 'visoko' moraće da se 'unizi', 'veliko' da se 'umanji' - da bi bilo u sredini i dostupno svima.

Međutim, filozofija je moguća samo u ovoj drugoj epohi, mada istovremeno uvek ostaje nepovratno vezana za prvu. Sokrat svojim delovanjem i životom zastupa ponovno vraćanje univerzalnim vrednostima i opštim pojmovima - istini, pravdi, dobru. Ali te vrednosti sada nisu vezane za boga kao kormilara sveta, već se izvode iz samog ljudskog uma i duše. Otuda je briga za dušu, vođena sokratovskom majeutikom i dijalektikom, ono što ispunjava geslo proročišta u Delfima spoznaj samoga sebe. Time je Sokratova misao postavljena u centar polisa, a etičnost njegove metode postaje mogući put spasenja koji se ostvaruje posredstvom argumenata i refleksije.

Ciklus priredili Tanja Mijović i Ivan Milenković.