Nauka i društvo – Biomimetička revolucija

Džanin Benjus je biolog, specijalista u oblasti upravljanja prirodnim izvorima. Njena knjiga Biomimetizam ili inovacija inspirisana prirodom doživela je senzacionalan uspeh. Prošle, 2010. godine Džanin Benjus je dobila nagradu „Šampion zemlje u nauci i inovaciji" Programa Ujedinjenih nacija za prirodnu okolinu.

Na pitanje uredništva časopisa Science et vie:
Vi ste pre dve godine izneli u javnost bazu podataka nazvanu „Zahtev prirodi". Kako ona zapravo funkcioniše?

Džanin Benjus je odgovorila:
Njen princip je da klasira ono što je poznato u živoj prirodi, ali ne ono što se tiče organizama, već njihovih funkcija. Možemo istraživati „desalinizaciju", na primer, i biti pri tom upućeni na organizme, tako različite kao što su korenjak ili pingvin, ili na članke iz naučnih revija koji opisuju način na koji ti organizmi eliminišu so. Ili ćemo  biti zaokupljeni „prijanjanjem", „aerodinamizmom", „nepromočivošću", ili nečim drugim. Pridružili smo se projektu Encyclopedia of Life  koji popisuje sve poznate žive organizme, pod rukovodstvom čuvenog biologa  Edvarda  Vilsona. Baza podataka je izuzetno posećena, budući da imamo više od 9 miliona korisnika. Recimo, da se malo našalimo, da je to neka vrsta okruglog stola čiji je cilj da biolozima, s jedne strane, i inženjerima, arhitektima i dizajnerima, s druge strane, omogući da se susretnu i razmene svoja iskustva.

Biolozi i ljudi iz industrije kreću se u različitim oblastima koje se skoro nikada ne susreću. Mnoge inženjere ne zanimaju nauke žive prirode, a većina biologa nalazi da su mehaničke stvari dosadne. Međutim, mi sjajno sarađujemo svakog dana. Moram uostalom reći da biolozi često imaju najviše predrasuda u susretu sa tom vrstom međudisciplinarnosti. Jedna od mojih želja je da se oni više angažuju u toj oblasti, da vide da tu postoji mogućnost da biologija doživi novu renesansu. Biologiji, pre svega, nedostaju istraživači koji se bave klasifikacijom živih bića. Problem je u tome što niko drugi sem njih neće skrenuti našu pažnju na tako malo poznate organizme kao što su alcionancetski korali, hidridiomiceti, scelerogibidne zolje, ili ricinuleidi? Biomimetizam je, takođe, put ka rehabilitaciji biologije. Uopšte uzev, mislim da biologija treba da postane posao svih: treba nam mnogo više prirodnjaka amatera, ljudi koji se zanimaju za živi svet, koji slede njegovu evoluciju....

Urednica emisije: Olivera Gavrić