Meri Devero: Lepota i zlo – slučaj filma “Trijumf volje” Leni Rifenštal

Teoretičarka filma Meri Devero smatra da je Trijumf volje (1935), dokumentarni film Leni Rifenštal o okupljanju nacista povodom šestog Kongresa Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije u Nirnbergu 1934. godine, verovatno najkontroverzniji film ikada snimljen. Ona piše: «Istovremeno i majstorski urađen i moralno odvratan, ovaj film je duboko obespokojavajući; zbog toga, takođe, može poslužiti kao odličan povod za raspravu o jednom opštijem problemu vezanom za umetnost. U filmu ima i lepote i zla. Moj stav je da upravo ova združenost lepote i zla stoji u osnovi objašnjenja zbog čega taj film toliko uznemirava».

Leni Rifenštal, «lična» Hitlerova rediteljka i njegova odana sledbenica (nikada se, barem zvanično, nije pokajala zbog svoje uloge u nacional-socijalisitčkom režimu), imala je upravo savršene uslove za savršen propagandni film. Film o skupu u Nirnbergu snimljen je na lični Hitlerov zahtev i uz njegovu podršku. Sam Hitler je dao filmu naslov Triumph des Willens. Snimanje je pažljivo planirano, u spektaklu je učestvovalo na hiljade vojnika i običnih građana, kao i više orkestara koji marširaju. «Kao i sam skup, i produkcija filma bila je velik, dobro organizovan događaj. Filmska ekipa Rifenštalove obuhvatala je 172 člana: 36 kamermana i pomoćnika, 9 snimatelja iz aviona, 17 ljudi koji su se bavili snimanjem filmskog žurnala, 17 tehničara za rasvetu, i tako dalje. Filmska ekipa, obučena u uniforme Jurišnih odreda Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije, kako se ne bi izdvajali u masi, koristila je trideset kamera i neprekidno je radila sedam dana. Rifenštalova je svakodnevno sazivala sastanke na kojima je svaki član snimateljske ekipe primao naloge za naredni dan. Prizori su prethodno uvežbavani, a muškarci koji su bili u prvim redovima Radne službe Rajha obučavani su da jednoglasno izgovaraju reči." Dodaju li se ovim i ovakvim uslovima predanost poslu i genijalnost Leni Rifenštal, nije čudo što se Trijumf volje smatra jednim od najkontroverznijih filmova ikada snimljenih.

Meri Devero ulazi u filozofske implikacije odnosa lepote i zla, ali se bavi i tehničkim detaljima filma. Ona ulazi u tehniku rada na ovome filmu, u način na koji se birala muzika, kako su se montirali kadrovi, zašto su i kako odabirani detalji, na koji način je pogled stavljen u službu ideologizovanja stvarnosti, najzad, način na koji su gledaoci prihvatali film. Meri Devero je iscrpno izučila materijale i literaturu o snimanju toga filma, a svojom filozofskom perspektivom unela i nove momente u tumačenje ovog, na svaki način, čudnog i čudovišnog filma.

Tekst je sa engleskog preveo Goran Bojović.

Urednik emisije: Ivan Milenković.