Karl Uve Knausgor: Škola noći (7)

Jedva da je potrebno govoriti ko je Karl Uve Knausgor, norveški pisac koji je romanom „Moja borba” (gotovo 3000 stranica podeljenih u šest tomova) privukao svetsku pažnju, da bi novim svojim knjigama samo potvrđivao kako nije reč ni o kakvom književnom incidentu, ni o kakvoj slučajnosti, ni o kakvom bljesku što ga, kad sagori, odmah potom proguta tama, već o nesvakidašnjem, rasnom piscu koji je uneo istinsku pometnju među teoretičare koji nikako da shvate u čemu je njegova tajna. Jer, Knausgor piše o svakodnevnom životu "običnih" ljudi, životu koji ne obiluje pustolovinama i glamurom, niti u tim životima ima ičeg više od onoga u čemu se najveći broj "običnih" ljudi s lakoćom prepoznaje. Knausgorovi junaci, dakle, ne odlaze ne tajne zadatke, niti skaču iz aviona, već čiste zamazani gelender na deset stranica, ali kod Knausgora je tih deset stranica čišćenja gelendera uzbudljivije nego bilo koja avantura Džejmsa Bonda. Nisu Knausgorovi junaci nikakvi zavodnici i oko njih se (makar kada je o muškarcima reč) ne roje atraktivne žene, već su uglavnom zbunjeni i nesigurni, te istinska avantura nije kada osvoje ženu (što se čak i njima događa) već kada je, kao u novom romanu „Škola noći” – odbiju. Knausgorovi junaci ne donose odluke u trenutku (verovatno zbog toga što na njih niko ne puca, kako, inače, zli momci pucaju na Indijanu Džonsa na primer), već oklevaju, lome se, prevrću po krevetu i onda, često, ni ne donesu nikakve odluke. Oni nisu bogati, nemaju poslugu, nego sami spremaju kafu i obroke, a Knausgor sve to pomno opisuje i radi to na takav način da želimo da njegov junak nastavi da kuva kafu narednih pedeset stranica. A kada devojčica od šest godina uhvati rukom svoga ujaka između nogu i ovaj skoči kao oparen, ali to ipak ne prijavi svojoj sestri – e, iz toga se ispili čitava drama uzbudljiva koliko i igra ubice Raskoljnjikova i policajca Porfirija Petroviča iz „Zločina iz kazne”. I na svakoj od hiljada ispisanih stranica – tako: ne možemo da skinemo pogled s Knausgovorg teksta jer žedno i žudno hoćemo još, sve dok nam 600 Knausgovorivih stranica ne iscuri između prstiju brže nego što bismo to želeli.

Novi Knausgorov roman maestralno je – kao i uvek – preveo Radoš Kosović, a knjigu će objaviti „Booka” iz Beograda.

Urednik Ivan Milenković