Džez

Dve godine nakon prvog koncerta u Beogradu, Majls Dejvis se vratio na scenu Doma sindikata  sa postavom koju su činili Dave Libman na sopran i tenor saksofonu i flauti, gitaristi Pit Kozi i Redži Lukas, bas gitarista Majkl Henderson, bubnjar Al Foster i perkusionista Džejms Mtume Forman.

Ako je 1971. godine muzika Majls Dejvisovog septeta bila šokantna za beogradsku publiku, ovom prilikom je zvuk njegovog benda već bio dovoljno prepoznatljiv. Ipak, čak i u tako kratkom vremenskom razmaku od dve godine, Dejvis je uporno gurao svoju muziku napred. Beogradski koncert usledio je godinu dana nakon albuma „On the corner“ koji je još radikalnije istraživao mogućnosti minimalističke repeticije i manipulacija zvukom, odnosno koherentnog zvuka benda koji više zvuči poput organske celine nego skupa virtuoznih džez instrumentalista. U tom smislu ovaj koncert se nešto manje oslanjao na estetiku psihodeličnog roka, a više na Majlsov vrlo smeo miks fanka i repetitivne muzike koja transcendira žanrove.

U jednoj od upečatljivih muzičkih kritika napisanih nakon koncerta, Milan Vlajčić je naveo da je Majls Dejvis „pokazao svoju težnju da razori melodijske i harmonijske strukture, služeći se izvlačenjem krajnje neobičnih sinkopa i novih zvučnih boja iz električne trube“, te da je koncert predstavljao „jednočasovni laboratorijski rad, bez uobičajenih zaokruženih sola, u kome je lavovski deo posla obavio fascinantni svirač na udaraljkama i kongi Džejms Forman“.

Autor Nikola Marković