петак, 13.03.2026, 21:40 -> 15:13
Svetske muzičke pozornice – 125. godišnjica Bečkog simfonijskog orkestra
Reprodukujemo ekskluzivan snimak koncerta kojim je Bečki simfonijski orkestar obeležio važan jubilej: 125. godišnjicu postojanja. Koncert održan 30. oktobra prošle godine u Velikoj dvorani bečkog Muzikferajna, tačno 125 godina od kada su na istom mestu članovi Bečkog simfonijskog orkestra, tada predvođeni Ferdinandom Levom, imali svoj inauguralan nastup. Na svečanom koncertu koji reprodukujemo u emisiji dirigovao je Petr Popelka, šef-dirigent orkestra, a solistkinje su bile pijanistkinja Ana Vinicka i sopran Hana Elizabet-Miler. Za program koncerta maestro Popelka odabrao je dela Riharda Vagnera (Faust uvertiru u de molu), Morisa Ravela (Koncert za levu ruku u De duru), Albana Berga (Sedam ranih pesama) i Volfganga Amadeusa Mocarta (Jupiter simfoniju u Ce duru, broj 41, Kehlova oznaka 551).
.jpg "Мајстори барока – Композиције Атилија Ариостија")
Bečki simfonijski orkestar ubraja se među najuglednije evropske ansamble i danas predstavlja jedan od stubova muzičkog života austrijske prestonice. Osnovan 1900. godine, orkestar je tokom više od jednog veka postojanja izgradio prepoznatljiv umetnički identitet zasnovan na bogatoj tradiciji, visokom izvođačkom nivou i pažljivo osmišljenom repertoaru koji obuhvata dela od epohe klasicizma do ostvarenja savremenih autora.
Već u prvim decenijama rada Bečki simfonijski orkestar izveo je niz kompozicija koje danas zauzimaju važno mesto u koncertnom repertoaru. Među njima se izdvajaju Bruknerova Deveta simfonija, Šenbergova simfonijska poema Peleas i Melisanda, Ravelov Koncert za levu ruku, kao i mnoga druga dela koja su obeležila muzičku istoriju dvadesetog veka.
Posebnu zanimljivost predstavlja činjenica da su u ranim godinama sa orkestrom nastupali i sami kompozitori, dirigujući svoja ostvarenja. Među njima su bili Šenberg, Maler, Rihard Štraus, Anton Vebern, Franc Šreker, dok su sa ansamblom sarađivali i istaknuti autori iz drugih evropskih sredina, poput Kloda Debisija i Bele Bartoka, kao dirigenti, ali i kao solisti. Pored izrazite otvorenosti prema tadašnjoj savremenoj muzici, orkestar je postavio visoke standarde i u izvođenju klasičnog umetničkog nasleđa. Primera radi, već u sezoni 1900/1901. postao je prvi bečki orkestar koji je izveo kompletan ciklus Betovenovih simfonija.
Kroz svoju bogatu istoriju Bečki simfonijski orkestar predvodili su istaknuti dirigenti poput Vilhelma Furtvenglera, Herberta Karajana, Karla Marije Đulinija, Volfganga Zavališa, Fabija Luizija, Filipa Žordana i Andresa Orosko-Estrade, dok se od koncertne sezone 2024/2025. na njegovom čelu nalazi Petr Popelka. Tokom decenija, orkestar je ostvario plodnu saradnju i sa mnogim velikim dirigentskim imenima, među kojima su Lorin Mazel, Zubin Mehta, Klaudio Abado i Serđu Čelibidake. Pored nastupa u najvažnijim bečkim dvoranama – Muzikferajnu i Koncerthausu – orkestar od ranih osamdesetih godina dvadesetog veka organizuje i sopstvene pretplatničke cikluse, dok brojna diskografska izdanja svedoče o trajnoj vrednosti njegovog umetničkog nasleđa.
Posebno mesto u njihovom radu imaju i rezidencije u značajnim muzičkim institucijama. Od 1946. godine oni su rezidencijalni orkestar Festivala u Bregencu, a od 2006. redovno nastupaju i u produkcijama Teatra an der Vin.
Snimak pripada serijalu Premijum koncerti Euroradija i ustupljen nam je posredstvom međunarodne razmene.
Urednica Irina Maksimović Šašić
_169x300 "Zeleni i crni list")
