Nova diskografija – Koncert za levu ruku Sergeja Bortkjeviča

Zajedno sa Simfonijskim orkestrom Srednjenemačkog radija iz Lajpciga pod upravom Oksane Linjiv, na svom debitantskom albumu za ovu izdavačku kuću, Ovčarenko je odabrao tri koncerta napisana za levu ruku, čiji su autori Sergej Bortkjevič, Sergej Prokofjev i naravno, Moris Ravel. Sva tri dela napisana su za Paula Vitgenštajna, austrijskog pijanistu koji je tokom Prvog svetskog rata ostao bez desne ruke, ali je upkos ovom hendikepu, odlučio da nastavi solističku karijeru. Ovaj pijanista poticao je, inače, iz bogate porodice industrijalaca koja je u svom domu okupljala vodeće umetnike tog doba, a rođeni brat mu je bio filozof Ludvig Vitgenštajn.

Paul Vitgenštajn je tako poručio veći broj dela od nekih od najznačajnijih muzičara XX veka, kao što su Rihard Štraus, Bendžamin Britn, Sergej Prokofjev, Erih Korngold, Franc Šmit, Paul Hindemit i drugi, ali je trajnu popularnost, od svih ovih kompozicija, stekao Ravelov Koncert za levu ruku u De duru. Na albumu koji predstavljamo u večerašnjoj emisiji, ovo ostvarenje zauzima centralno mesto, ali su pored njega predstavljena i dva manje poznata koncerta, koje su napisali Sergej Prokofjev i Sergej Bortkjevič. Sve ove partiture pokazuju tri radikalno drugačija odgovora na isti izazov – komponovanje za samo jednu pijanističku deonicu.

U emisiji ćete slušati Koncert za klavir broj 2, za levu ruku opus 28 Sergeja Bortkjeviča, delo koje je Vitgenštajn izuzetno voleo i često izvodio. To ne treba da čudi jer je za razliku od ostvarenja Prokofjeva i Hindemita, koje je ovaj pijanista smatrao čudnim i neizvodljivim, poznoromantičarski stil Bortkjevičevog ostvarenja bio blizak ukusu konzervativnog Vitgenštajna. Zvučni rezultat je veoma blizak radovima Sergeja Rahmanjinova, te ne iznenadjuje što su Bortkjeviča često zvali i „ukrajinskim Rahmanjinovom”, a delo obiluje raskošnim melodijama, dok vešto korišćenje arpeđa i pedala stvara utisak bogate fakture, koja zvuči kao da je izvode dve ruke.

Zanimljivo je da je Paul Vitgenštajn imao ekskluzivna izvođačka prava za ovo delo, te da se uprkos uspehu, ovaj koncert retko mogao čuti u javnosti, osim kada ga je ovaj pijanista svirao. Nakon Vitgenštajnove smrti 1961, partitura je ostala u posedu porodice, a javnosti je postala dostupno tek u poslednjih dvadeset godina kada je ovaj koncert ponovo otkriven kao „izgubljeno romantičarsko remek-delo”.

Urednica emisije: Ivana Neimarević