Festival u Šlezvig-Holštajnu 2025.

Prvobitno je bilo planirano da solistkinja na ovom koncertu bude pijanistkinja Katija Bunijatišvili, ali je zbog njene bolesti, kao zamena nastupio australijski violinista Rej Čen, svirajući Koncert za violinu i orkestar u e molu, opus 64 Feliksa Mendelsona. Poziv da nastupi na ovom letnjem festivalu stigao je u trenutku kada je Čen bio na odmoru, ali ga je uprkos tome prihvatio, naglašavajući da mu je Mendelsonov koncert „u prstima“ i da je jedno od pet koncertantnih dela koja može da izvede u svakom trenutku. Čen je takođe istakao da mu je ovaj nastup bio važan i zbog dugogodišnje saradnje sa maestrom Kristofom Ešenbahom, koja datira još iz studentskih dana na prestižnom Kertis Institutu za muziku. Njihov prvi zajednički nastup održan je 2012. godine na svečanom koncertu povodom dodele Nobelove nagrade u Stokholmu, kada su muzicirali sa članovima Kraljevskog filharmonijskog orkestra. Tom prilikom Čen je izveo solističku deonicu u Prvom violinskom koncertu Maksa Bruha i ostao upamćen kao najmlađi solista koji je ikada nastupio na ovoj manifestaciji. Saradnja između maestra Ešenbaha i Reja Čena potom se nastavila kroz brojne koncerte i studijska snimanja, a sam Čen ističe da mu je Ešenbah bio istinski mentor.

Rej Čen je pažnju javnosti privukao 2008. godine, kada je osvojio prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju Jehudi Menjuhin, kao i 2009. kada je ovenčan nagradom na takmičenju Kraljica Elizabeta u Briselu. Nakon toga usledili su nastupi sa vodećim svetskim orkestrima i dirigentima, kao i objavljivanje albuma koji su odmah naišli na izuzetne kritike. Poznat je po harizmatičnim nastupima i stilu koji spaja tehničku preciznost, izražajnu muzikalnost i opušten, savremen scenski pristup, ali i po i inovativnom prisustvu na društvenim mrežama, kroz koje nastoji da klasičnu muziku približi mlađoj publici putem edukativnih i zabavnih sadržaja o violini, vežbanju i muzičkom životu.

Drugi deo koncerta ispunila je Sedma simfonija u E duru Antona Bruknera, koju je kompozitor pisao u periodu od 1881. do 1883. godine. Premijera je upriličena 1884. kada su je odsvirali članovi Gevandhaus orkestra pod upravom Artura Nikiša u lajpciškom Novom pozorištu. To je bio jedan od velikih trijumfa u kompozitorovoj karijeri, a ovaj uspeh ponovljen je u Minhenu naredne, 1885. godine kada je simfoniju dirigovao Herman Levi. Istoričari navode da je upravo Vagnerova muzika inspirisala Bruknera da komponuje ovo ostvarenje, a veliku naklonost koju je kompozitor gajio prema muzici svog kolege, pokazao je i upotrebom Vagnerovih tuba. Naime, bila je to prva upotreba ovog instrumenta u simfonijskoj muzici, a Brukner će ga koristiti i u svoje dve poslednje simfonije.

Snimak nam je ustupljen posredstvom međunarodne razmene članica Euroradija.

Urednica Irina Maksimović Šašić