Antologija srpske muzike

U podnaslovu označena kao komična opera – bajka, "Dve glave i devojka" je napisana na osnovu motiva drevne indijske legende koju je libretistički oformio Borislav Čičovački. Ta priča je inače privukla i Tomasa Mana, koji ju je obradio u svojoj noveli Zamenjene glave, a potom je, iz ovog izvora, dobila dalje scenske prerade, uključujući brodvejski mjuzikl, kao i operu australijske kompozitorke Pegi Glenvil-Hiks.

Opera "Dve glave i devojka" Isidore Žebeljan donosi, naizgled, jednostavnu potku o ljubavnom trouglu, koji pored protagonista Padme, Čandre i Batija, dopunjuju boginja Kali, manji lik proroka i angažovani lik naratora čiji govorni segmenti presecaju muzički tok. Narator nije samo pripovedač, već i dramski akter, jer on pomaže likovima, objašnjava njima samima šta da čine i u odnosu na njih zauzima ironijsku poziciju sveznanja današnjice naspram mitskog sveta prošlosti. Na taj način on pobeđuje i svemoguću "tamnu majku" Kali koja ostaje deo mitološkog, drevnog sloja opere. Dramaturški gledano, opera se odvija više nalik filmskoj priči, nego klasičnom operskom zapletu, što je čini savremenom i vrlo scenski prijemčivom.

Na muzičkom planu, Isidora Žebeljan stvara bogatu orkestarsku partituru, zaigranu, vitalnu i neukrotivu, dok u vokalnim deonicama na zanimljiv način rešava pitanje "zamene glava". Naime, dva baritona - koji zamenjuju glave - koriste dva različita registra svog glasa - jedan peva punim glasom, drugi falsetom, pokazujući, tako, razliku između obrazovanog i nesigurnog Čandre, odnosno sirovog i veselog Batija. Ovaj dvojac dopunjuje fatalna Padma, koja iako sličnija nepatvorenom Batiju postaje žena tankoćutnog Čandre, istvoremeno žudeći za telesnom snagom njegovog prijatelja. Kasnije, u domenu mračne boginje Kali, obojica mladića odsecaju svoje glave, a potom se svemoguća boginja smiluje Padmi i oživljava ih. No, mlada žena se, tom prilikom, zbunjuje i zamenjuje im glave, stvarajući, u novoj iteraciji Čandre i Batija, gotovo nerazrešivu dilemu i samoj sebi - ko joj je muž, odnosno ko je otac njenog deteta? No, poruka priče je da glave utiču na tela koja ih nose i da je nemoguće napraviti "savršenog" čoveka. To breme je preteško za protagoniste koji, na kraju, odlučuju da se dobroboljno žrtvuju i stupe na lomaču. No, tada, Pripovedač menja tok priče, tako da Padma, Čandra i Bati ipak odlučuju da žive zajedno, u ljubavi i miru, sa svojim "zajedničkim" detetom.

Urednica Ksenija Stevanović