Oleg Aronson: Transcendentalni vampirizam (1)

Oleg Aronson smatra da roman Brema Stokera „Drakula” (1897) predstavlja jedno od ključnih dela dvadesetog veka, makar zbog toga što je doživelo najveći broj filmskih adaptacija, te nastoji da otkrije u čemu je tajna njegove zadivljujuće popularnosti. Budući da razlog ne može biti egzotičnost i ekscentričnost glavnog junaka, jer je takvih junaka mnogo, kao ni Stokerov nenaročiti spisateljski talenat, autor pokušava da uspeh „Drakule” posmatra u „čudnom spletu okolnosti koje su pratile rađanje i život ovog romana i koje su odredile onaj jedinstveni doživljaj njegovih čitalaca, koji brojne dramatizacije i filmske adaptacije nastoje da reprodukuju”.

Roman „Drakula” Brema Stokera je „fenomen filma pre filma”; to je roman u kojem je film ne samo anticipiran, već je u celini i sasvim podređen drugačijoj logici slika, onoj koju čak ni sam film neće uspeti odmah da savlada. Dakle, samo Stokerovo pismo se može nazvati protokinematografskim, pismom koje „predoseća” nova izražajna sredstva za koja tada još nisu postojale potrebne tehnologije. Potom će biti reči o koincidenciji „Drakule” sa Frojdovim i Bergsonovom teorijskim radovima, sa geopolitikom i teorijom rasa, kao i sa imunologijom i alergologijom toga doba. Najzad, vraćajući se na pitanje Stokerovog pisma, Aronson objašnjava odnos između pisanja i vampirizma: „ovde opozicija život–smrt, iz koje se rađaju tehnike zadržavanja života u zapisima (kult stvarnosti i njenog prikazivanja), biva izbrisana; ona više nije opozicija, već čudan odnos ne-živog i ne-mrtvog, u kojem se i nalazi sfera pisanja. I ovde treba jasno razgraničiti da ne-živo nije mrtvo i da ne-mrtvo nije živo, da su život i smrt kulturne (naučne, filozofske) apstrakcije, a da je materija života (sam život, nesvodiv ni na kakve predstave o životu) upravo ta nerazlučivost između ne-živog i ne-mrtvog ”.

Tekst je preuzet iz autorove knjige „Snaga laži – iskustva nepolitičke demokratije”, koju je 2017. godine objavio izdavač Falanster iz Moskve.

Preveli s ruskog Tanja Mijović i Danilo Barjaktarević.
Čitao je Željko Maksimović.
Urednica ciklusa Tanja Mijović i Ivan Milenković.