Svetske muzičke pozornice

Najpre ćete čuti Špansku rapsodiju koju je Ravel pisao 1907. i 1908. godine, a koja se ubraja među njegova prva važna orkestarska dela. Nakon premijere u Parizu 1908, Španska rapsodija je odmah pobrala tople kritike stručne javnosti i publike, a ubrzo stekla i međunarodni uspeh. Kako i sam naziv ukazuje, Ravel je u delo uneo motive španske tradicionalne muzike.

U nastavku koncertne večeri izvedeno je još jedno Ravelovo delo – Klavirski koncert u Ge duru, u kojem je solista bio Sedrik Tibergijen. Ovo je jedno od najpoznatijih koncertantnih klavirskih ostvarenja francuske muzike dvadesetog veka koje je Ravel komponovao u periodu od 1929. do 1931. godine, neposredno pošto se vratio sa uspešne američke turneje. Iskustvo boravka i nastupa u Sjedinjenim Američkim Državama snažno su uticali na nastanak Koncerta u Ge duru koji sadrži i elemente džeza, a sam Ravel je istakao kako je želeo da napiše koncert koji će biti zabavan.

Drugi deo koncerta ispunila je muzika iz baleta Posvećenje proleća Igora Stravinskog. Nakon Žar-ptice i Petruške, Posvećenje proleća je treći u nizu baleta koje je Stravinski komponovao za parisku sezonu trupe „Ruski balet” Sergeja Djagiljeva. Koncept baleta sugerisan je u samom podnaslovu – Slike paganske Rusije, a kompozitor ga je opisao kao muzičko-koreografsko delo posvećeno misterioznom naletu kreativne snage proleća. U knjizi Hronika mog života Stravinski kaže da je, dok je pisao muziku za Žar pticu, sasvim neočekivano nazreo u svojoj mašti veliki sakralni, paganski ritual: „Stari mudraci, sedeći u krugu, posmatraju žrtvenu igru devojke, u slavu božanstva proleća”, rekao je kompozitor.

Prema scenariju, nakon više rituala kojima se slavi dolazak proleća, mlada devojka odabrana da bude žrtva iscrpljuje sebe u plesu do smrti. Posvećenje proleća karakteriše ekspanzija politonalnosti, složen metroritmički karakter, kao i upotreba ruskih i litvanskih napeva. Delo, pisano 1913. godine, u ranoj stvaralačkoj fazi Igora Stravinskog, postiglo je uspeh i kroz koncertna izvođenja i postalo jedna od najčešće snimanih kompozicija klasičnog repertoara dvadesetog veka.

Inače, balet je koncipiran u dva dela. U prvom, pod nazivom Obožavanje Zemlje – zavesa se diže i otkriva mladiće i devojke u odvojenim grupama. Njihovo okruženje je primitivno i u njemu vladaju mračne sile prirode. Na početku su plesovi 'laki', ali uskoro poprimaju agresivnije pokrete. Mladići odnose žene sa scene i započinje borba, dok ih stari mudrac ne umiri. Sledi iznenađujuća tišina, a potom se muškarci bacaju na pod dočaravajući gest obožavanja, ponovo se uzdižu i započinju još energičniji ples.

Drugi deo baleta nosi naziv Žrtva. Devojke stoje na sceni blizu vatre. Jedna od njih će biti izabrana kao žrtva Zemlji. Ona stoji sama na sredini scene posle mističnog plesa, a mladi članovi plemena se okupljaju oko nje i plešu u uzbuđenju. Konačno im se izabranica pridružuje. Kako se približava vrhuncu, ples postaje sve više nasilan, izabrana devojka pada od iscrpljenosti i umire. Potom je muškarci odnose od svetog kamena i obred se završava.

Snimak iz serijala Premijum koncerti Euroradija ustupljen nam je posredstvom međunarodne razmene.

Urednica Irina Maksimović Šašić