Imaginarni pejzaži

Ovo je treće ostvarenje koje je naša saund umetnica izdala za pomenutu cenjenu diskografsku kuću Ričarda Šartijea. Na albumu se nalaze tri duže kompozicije u kojima Manja Ristić istražuje najsitnije zvučnosti, univerzum mikrozvuka. Ona izražava svoje uverenje o zvučnoj svesnosti na sledeći način: „Svaki talas, svako zrno peska, svaki kamen, svaki milimetar vodene struje, svaki šum, svaka kap kiše, svaki udar vetra, svako zrnce soli, svaki molekul vazduha, svaki električni puls, svaki Paskal pritiska, svako biće iz jezera, mora ili reke, svaki insekt, ptica, sisar, zglavkar, rak, svaki lista, grana, koren, svaki komad zemlje, svaka gljivična kultura, svaki kristal, šuma, mahovina, oblak ili nebesko telo, svaki atom na svakom milimetru kvadratnom – ima svest”, kaže umetnica.

U triptihu kompozicija koje su pred nama, Manja Ristić sluša tu svesnost sveta koji je okružuje. Njeno posmatračko uho umesto tišine čuje raznolike glasove takozvane žive i nežive prirode, otkrivajući da ništa nije utišano i da niko nije isključen. Na taj način, shodno svojoj poetici, ona briše granice i hijerarhije među zvukovima, a svojom senzibilnošću unosi još jedan sloj zvučnog postojanja u široku tapiseriju sveta i njegovih odblesaka.

Prva od tri kompozicije sa albuma Into Your Eyes nosi naziv Innocence Overturned, i predstavlja meditaciju o nedovršenom delu i napuštenom stvaralačkom procesu. Druga je nazvana A Seagull Speaks into the Chimney on the Shore of Lake Geneva – Galeb priča u dimnjak na obali Ženevskog jezera. Manja Ristić ovu kompoziciju naziva lamentom i svedočanstvom. Ona ukazuje na ekološku katastrofu koja preti okeanima i vodama, kroz razgovor između prirodnih elemenata i glasova životinja, u nadi da će to neko sa naše ljudske strane i čuti. Završna, treća kompozicija, pod nazivom Prophecy of the World Without Anguish – Proročanstvo o svetu bez muke, vizija je budućnosti u kojoj se dubinski planetarni razgovor ne preseca i ne stišava. Manja Ristić priziva zvuke plime u Škotskoj, Jadranskog mora pod kišom, zvučanja estuara reke Težo, koji svi čine jedan, kontinulani, neprekinuti hor, sveta, prirode i kosmičkih sila.

Manja Ristić kaže da kolektivno sva njena sećanja i iskustva, kao i svi zvuci sa ovog albuma „formiraju jednu vrstu kartografije slušanja – poetike pažnje koja tretira svet ne kao pozadinu, već kao živu partituru”.

Urednica Ksenija Stevanović