Žene u muzici – Sofi-Karmen Ekhart-Gramate

Dvostruka virtuoznost oblikovala je njen muzički jezik: dela za solo instrumente nose snažan pečat izvođačke logike i komponovana su iz perspektive interpretatora, stvorena „iznutra”, iz neposrednog, taktilnog iskustva sviranja. Iako je ostavila bogat opus – do danas je otkriveno 175 dela: kompozicije za violinu, klavir, koncertantna i orkestarska ostvarenja, kao i vokalna i kamerna muzika – te ostvarila zavidnu međunarodnu koncertnu karijeru, Sofi-Karmen Ekhart-Gramate je dugo bila marginalizovana u dominantnim narativima evropskog i severnoameričkog muzičkog modernizma. Njena dela retko su ulazila u koncertne programe, uprkos svojoj vrednosti. U širem kontekstu modernizma, kako ukazuju muzikolozi, njeno stvaralaštvo se ne uklapa u stroge istorijske kategorije, već predstavlja model ’individualnog modernizma’, dok njen autorski glas spaja rusku ekspresivnost, nemačku kontrapunktsku disciplinu i francuski modernizam, stvarajući jedinstvenu umetničku sintezu.

Rođena 6. januara 1899. godine u Moskvi kao Sonja Fridman-Kočevska, Sofi-Karmen Ekhart-Gramate je odrasla u Sankt Peterburgu, gde je njena majka radila kao guvernanta u domu slavnog Lava Tolstoja. Stasavajući u kulturno bogatoj sredini u kojoj je muzička nadarenost mogla da se razvija, klavir je počela da uči kao petogodišnjakinja, a potom je već u periodu od 1908. do 1913. studirala violinu, klavir i kompoziciju na pariskom Konzervatorijumu. Neki od njenih profesora su bili istaknuti pedagozi i muzičari tog doba, a među njima su bili i Alfred Brino, Kamij Ševijar i Vensan d’Endi. Debitantske nastupe, kao violinistkinja i kao pijanistkinja, imala je 1910. u Parizu, nakon kojih je usledilo i prvo objavljeno delo – virtuozna Koncertna etida za klavir. Godine 1914. preselila se u Berlin gde je nastavila usavršavanje violine kod Bronislava Hubermana i do 1919. održala niz koncerata po Zapadnoj Evropi, izvodeći i svoja dela, a publika i stručna javnost su toplo prihvatale njene nadahnute interpretacije.

U Berlinu se 1920. godine udala za nemačkog ekspresionističkog slikara Valtera Gramatea, kojem je posvetila nekoliko Kaprisa za violinu. Istovremeno, postala je inspiracija za njegove brojne slikarske radove i drvoreze. Od 1924. do 1926. živela je u Španiji, gde se usavršavala kod Pabla Kazalsa i komponovala Prvi klavirski koncert. Njen uspeh prekinulo je suprugovo narušeno zdravlje, a potom i smrt 1929. godine. U nameri da prebrodi krizu sa kojom se suočila, odlučila je da otputuje u Ameriku, gde je pobrala velike uspehe izvođenjem svojih dela – Klavirskim i Violinskim koncertima – sa Leopoldom Stokovskim u Filadelfiji, kao i sa članovima Čikaškog simfonijskog orkestra predvođenim Frederikom Štokom. Povratak u Berlin 1930. označio je prelomni trenutak u njenoj karijeri: odlučila je da se kao izvođač povuče sa međunarodne scene i potpuno posveti komponovanju.

Godine 1934. Ekhart-Gramate je stupila u brak sa austrijskim istoričarom umetnosti Ferdinandom Ekhartom, a uporedo je pohađala specijalizaciju iz kompozicije na Muzičkoj akademiji u Berlinu. Sa suprugom je 1953. godine emigrirala u Kanadu, u Vinipeg, gde je bila aktivna kao kompozitorka i pedagoškinja. Promovisana je u doktora umetnosti 1970. godine na Univerzitetu Brendon u Manitobi, a 1974. postala je prva kanadska kompozitorka kojoj je dodeljeno Počasno priznanje Kanadske konferencije za umetnosti. Tragično je nastradala u saobraćajnoj nesreći u Štutgartu, 2. decembra 1974. godine.

Projekat koji je zamislila u cilju podsticanja mladih interpretatora da izvode savremenu muziku realizovan je tek posthumno, 1976. godine, od kada se na Univerzitetu u Brendonu svake godine održava Nacionalno muzičko takmičenje Ekhart-Gramate, u znak sećanja na ovu izuzetnu kompozitorku, pijanistkinju i violinistkinju.

Poslednjih godina, stvaralaštvo Sofi-Karmen Ekhart-Gramate prikazuje se u novom svetlu zahvaljujući svežim diskografskim izdanjima i muzikološkim studijama posvećenim ženama u muzici. U tom kontekstu je i engleska violinistkinja Katrina Li odlučila da na svoj debitantski album Hronike, koji je objavila izdavačka kuća Delfian 28. marta 2025. godine, uvrsti i Deset kaprisa za solo violinu, koje je i sama Ekhart-Gramate često svirala na koncertima, a koje ćete čuti u emisiji.

Urednica Irina Maksimović Šašić