Nova diskografija – Žan Rondo izvodi kompletna dela Luja Kuprena

Luj Kupren, rodonačelnik dinastije u kojoj je najpoznatiji član svakako njegov nećak Fransoa, poznat i kao „Veliki Kupren”, rođen je 1626, a tokom svog kratkog života koji je trajao samo 35 godina inaugurisao je stil koji će ostaviti snažan trag na muziku takozvanog „velikog veka” francuske muzike. Porodica Kupren, poput dinastije Bah, obuhvatala je više generacija uspešnih kompozitora i izvođača, a njen uspon počinje upravo sa Lujem Kuprenom. Prema legendi, ovog talentovanog umetnika, otkrio je Žak Šampion de Šambonijer, čembalista na dvoru Luja XIV. Kralj Sunca je inače čembalu dao viši status nego do tada dominantnoj lauti, pošto je bio ljubitelj zvuka ovog instrumenta. Na Šambonijerov poziv, Kupren je došao na francuski dvor, gde je njegova muzika istog trenutka postala omiljena među aristokratijom, a potom je usledilo njegovo imenovanje na mesto glavnog orguljaša pariske crkve Sen Žerve u kvartu Mare, što je pozicija koju će članovi porodice Kupren držati naredna dva veka. Za desetak godina koje je proveo na dvoru Luja XIV, Luj Kupren je postao jedan od velikana francuskog baroka, uz savremenike Lilija i Danglbera. Kada je Šambonijer pao u nemilost, Kupren je odbio da preuzme njegovu poziciju iz poštovanja prema svom mentoru, a kralj, navodno zadovoljan takvim viteškim potezom, načinio je sasvim novo dvorsko zvanje, kako bi Kupren mogao da ostane u njegovoj službi. Kupren je živeo sa svoja dva brata – Šarlom i Fransoom, koji su takođe bili muzičari, te neki od istraživača smatraju da treba biti pažljiv sa atribucijom nekih dela, zbog mogućnosti da su ih komponovala Kuprenova braća, pre svega Šarl. Ipak, Šarl će najpre ostati poznat istoričarima muzike, kao otac Fransoa Kuprena, najvećeg francuskuog kompozitora poznog baroka.

Prethodnih osam meseci, Rondo je intenzivno snimao dela rodonačelnika dinastije Kupren – Luja Kuprena, na više lokacija – od Normandije do Toskane, beležeći preko tri stotine kompozicija za čembalo, orgulje i kamerne ansamble, kao i dela dvanaest Kuprenovih savremenika, drugih kompozitora iz ove plodne umetničke porodice, zatim njegovih profesora i sledbenika, pružajući nam sveobuhvatni uvid u mesto koje je on zauzimao u istoriji čembala. Govoreći o Luju Kuprenu i ovom neobičnom projektu, Žan Rondo je rekao da ga smatra „najznačajnijim u svom životu kao svirača na instrumentima sa dirkama. Sa jedne strane, zbog neobičnog bogatstva i plodnog sadržaja, a sa druge, zbog snažne i jasne veze koju je Luj Kupren i njegovo stvaralaštvo imalo sa čembalom i orguljama. On je znao kako da natera ove instrumente da pevaju i odzvanjaju kao niko pre, a verovatno i niko posle njega”, navodi Rondo i dodaje, „ima nešto u muzici Luja Kuprena što prevazilazi ovaj instrument i inspiriše na način na koji malo koje delo to čini. Zato sam osećao da je ovakva vrsta kompletnog, holističkog ciklusa bila jedini mogući pristup njegovoj muzici”, zaključuje Žan Rondo.

Ovaj obimni poduhvat obuhvata deset audio albuma – šest sa delima za čembalo, tri sa kompozicijama za orgulje (fantazijama, fugama i liturgijskom muzikom), jedan sa kamernim delima, kao i bonus DVD sa jednočasovnim filmom snimljenim u muzeju Unterlinden u Kolmaru, jednoj od lokacija na kojoj je Rondo beležio Kuprenove kompozicije.

Snimanju je prethodio obiman istraživački rad, koji je uključivao objedinjavanje pojedinačnih plesova u koherentne svite (budući da nije sačuvan nijedan primer originalnog Kuprenovog rukopisa, a sam autor tokom života nije štampao nijedno svoje delo), stvaranje novih transkripcija, kao i pronalaženje adekvatnih instrumenata na kojima će kompozicije biti izvedene. Centralno mesto u ovoj projektu zauzima Rikerovo originalno čembalo iz 1624. godine koje se nalazi u Kolmaru, a koje je restaurirano za potrebe ovog snimanja, kao i novoizgrađeni istrumenti, nastali kao kopije čuvenih čembala iz 17. veka. Odgovarajuće orgulje, Žan Rondo i njegov produkcijski tim pronašli su u crkvi Notr Dam u Žuvinjiju, gde se nalazi instrument iz 1663. godne, kao i u crkvi Sen Mišel u Bolbeku, gde su sačuvane praktično netaknute orgulje iz 17. veka.

Pored Žana Rondoa, ovom ambicioznom projektu pridružio se i niz muzičara, koji su učestvovali u izvođenju kamernih i vokalno-instrumentalnih dela Luja Kuprena. Tako na drugom albumu gostuje ugledni Ričerkar Konsort, predstavljajući svite za violu da gamba i oboe. Na četvrtom, posvećenom pored duhovnih ostvarenja ovog autora i kompozicijama njegovog mlađeg savremenika Gijoma-Gabrijela Nivera, sudeluju i mecosprani Lusil Rišardo, Anais Bertran i Sesil Dalmon, sopran Klotidl Kanto, te niz instrumentalnista koji sviraju na baroknim instrumentima kao što su sakbuti, korneti ili dulcijan.

Najveći segment ovog višestrukog izdanja svakako zauzima šest albuma sa kompozicijama za čembalo, instrument kojem je bio posebno privržen. Rondo tako navodi da je „Luj Kupren stavio čembalo u centar svog muzičkog života”, dodajući da je uspevao da ovaj instrument „zvuči kao nikome drugom, zahvaljujući botagoj polifoniji i bezgraničnoj invenciji, a sve u okviru tradicionalne forme igračke svite. Pored ovih tradicionalnih plesova, Luj Kupren je pravio i omaže zančajnim muzičarima tog doba, u formi tomboa, koji su postajali sredstvo za ekspresivnu transcendenciju”, zaključuje Žan Rondo.

Muziku ovog francuskog baroknog majstora, Žan Rondo promoviše i predstavlja na značajnim međunarodnim festivalima rane muzike, a ovog vikenda, od 22. do 24. novembra, u sali Filharmonije u Parizu održaće pravi muzički maraton, izvodeći tokom tri dana isključivo Kuprenova dela.

Urednica emisije: Ivana Neimrević