Etjen Balibar: Nasilje – idealitet i okrutnost (2)

„Na početku, ovo izlaganje se zvalo prosto: Nasilje i idealitet. Iz razloga koje ću pokušati da objasnim, kompletirano je jednim dodatnim pojmom. Približiti nasilje i idealitet, to znači skrenuti pažnju na čitavu seriju paradoksa. Pre svega, ispitaću dve postavke, međusobno recipročne. Prva pretpostavlja da nasilje ulazi neminovno u ekonomiju idealnosti, što će reći da predstavlja sastavni deo njene uslovljenosti i delovanja. Druga, da idealnost ulazi, takođe neminovno, u ekonomiju nasilja, čak i ako prihvatimo da mu ona nije jedini faktor i jedina odredba.

Takve pretpostavke izazivaju duboku ambivalentnost odnosa između nasilja i idealiteta (izraz idealitet upotrebljavam na jedan generički način uključujući u njega čitav niz ideja, ideala, idealizacija). Upravo je ambivalentnost ta koja nam zabranjuje da se držimo prostog diskursa o problemima nasilja, da im nalazimo rešenje koje bi bilo opšte. Uglavnom se pretpostavlja da želimo da pobegnemo od nasilja u najrazličitijim oblicima, ili da ga redukujemo u našem javnom i privatnom životu: civilizovati ponašanje, sledeći izraz Norberta Elijasa. To je nemoguće uraditi bez pozivanja na ideje i bez njihovog uvrštavanja u realnost, bez neizostavne sublimacije naših tendencija. Ali, ako su pretpostavke koje ovde navodim tačne, treba predvideti da svaki stav protiv nasilja, svaka akcija preduzeta radi njegovog eliminisanja (što je uvek bilo smatrano za konstitutivni aspekt politike) treba da budu suočeni sa sopstvenim povratnim efektima. Politika, a ni sama civilizacija ne mogu se zamisliti kao čist program eliminacije nasilja, mada nikada ne mogu da prestanu da sebi postavljaju to pitanje.”

Tekst čita: Koviljka Panić
Urednik: Predrag Šarčević