Laslo Krasnahorkaj: Poslednji vuk (5)

U ovom kratkom romanu iz 2009. godine, sačinjenom od samo jedne rečenice, narator, razočarani i dezorijentisani nemački filozof, vodi nas najpre u berlinski bar u kojem je redovni gost i gde mrzovoljnom šankeru mađarske nacionalnosti pripoveda o neočekivanoj ponudi koju je dobio. Naime, ponuđen mu je besplatan boravak u Španiji, u pokrajini Ekstremadura, na neodređeno vreme, a njegov jedini zadatak bio bi da na neki način ovekoveči svoje iskustvo s tog putovanja za buduće generacije. Iako sumnja u svoju sposobnost da bilo šta napiše, on ipak odlučuje da otputuje u Španiju, strahujući da će njegovi domaćini na kraju otkriti da je puki prevarant. U jednom trenutku, on se priseća da je svojevremeno pročitao neki rad u kojem se pominje smrt poslednjeg vuka u Ekstremaduri, i sa pomoćnicima koje su mu ljubazni domaćini stavili na raspolaganje baca se u potragu za ljudima koji bi mogli da bace malo više svetlosti na tu priču. No, dok opisuje jurnjavu po Ekstremaduri u potrazi za istinom koja stoji iza priče o poslednjem vuku, stiče se utisak da pripovedač traži nešto sasvim drugo. Ironijskim i samoironijskim pristupom on dovodi u pitanje sopstveni život i život ljudi u svojoj okolini, kao i njihove manje ili više besmislene postupke.

Roman Poslednji vuk prvi put je pročitan na našim talasima krajem januara i početkom februara 2013, iz rukopisa prevoda koji je za Multimedijalni institut iz Zagreba uradila Viktorija Šantić.

Tekst čita Aleksandar Božović
Urednici ciklusa: Ivan Milenković i Predrag Šarčević