Roman Jakobson: Jezik i drugi komunikacioni sistemi (2)

„Prema načinu njihovog nastanka, znaci se mogu podeliti na neposredno organske i instrumentalne. Među vizuelnim znacima, gestovi su neposredno proizvedeni telesnim sredstvima, a slika i skulptura impliciraju upotrebu oruđa (instrumenata). Među auditivnim znacima, govor i vokalna muzika pripadaju prvom tipu, a instrumentalna muzika drugom. Važno je razlikovati instrumentalnu proizvodnju znaka od obične instrumentalne reprodukcije organskih znakova. Širenje govora posredstvom fonografa, telefona ili radija ne menja strukturu prenesenog govora; znakovna shema ostaje ista. Međutim, šira rasprostranjenost u prostoru i vremenu ne ostaje bez uticaja na odnos između govornika i njegovih slušalaca, a time i na sklop poruka. Dakle, promene u mediju usmene komunikacije i povećanje uloge novih medija mogu imati dejstva na razvoj govora i postati značajan predmet lingvističkog i sociološkog proučavanja. Štaviše, tehnički mediji, kakvi su telefon i radio, koji lišavaju naše auditivne percepcije vizuelnog oslonca, teško da mogu ostati bez posledica kako za razumevanje tako i za proizvodnju verbalnih poruka koje se prenose. Očigledno je da ne možemo videti samo tehnička sredstva koja služe reprodukovanju u modernim izumima kakav je film, koji se izmenio za kratko vreme i od običnog sredstva za mehaničko reprodukovanje različitih vizuelnih slika postao složen i autonoman semiotički sistem“ (str. 158).

Tekst čita: Koviljka Panić
Urednik: Predrag Šarčević