Žene u muzici

„Muzika se uvek razvija, baš kao što se i život nalazi u neprekidnoj evoluciji, i ne postoji nikakva apsolutna promena ni granica između umetnosti koja je bila juče, onoj koja se stvara sada ili onoj koju donosi budućnost. Umesto toga, postoji preobražaj koji se odvija malo po malo, gotovo bez prestanka”, istakla je Nađa Bulanže nakon jednog od svojih predavanja 1925. godine. Svesna svog mesta u tokovima svetske muzičke istorije, koji je obeležio razdoblje snažnih umetničkih promena (od impresionzima, ekspresionizma do početka avangarde), Nađa Bulanže je još u detinjstvu prepoznala izuzetnu darovitost mlađe sestre: Lili je bila prva žena-kompozitorka koja je osvojila Prix de Rome 1913. za kantatu Faust i Elen, a Nađa je u svetskim okvirima postala istaknuta muzička pedagoškinja. Međutim, iza njihovih uspeha, stoji dramatična životna priča.

Umetnice potiču iz porodice sa bogatom muzičkom tradicijom. Naime, njihov deda, Frederik Bulanže, bio je violončelista i profesor na Konzervatorijumu u Parizu, dok je baka Mari-Žili Bulanže, bila uspešna operska pevačica. Otac Ernest Bulanže, bio je kompozitor, dobitnik Prix de Rome 1835. godine i profesor pevanja na Konzervatorijumu u francuskoj prestonici. Kada je 1874. otputovao u Rusiju na turneju, upoznao je mladu, nadarenu pevačicu Raisu Mišetsku, koja se preselila u Pariz da bi kod njega učila pevanje, a potom mu je 1877. postala supruga. Bračni par je ubrzo postao poznat i cenjen u muzičkim krugovima Pariza, a među njihovim prijateljima bili su, između ostalih i Šarl Guno, Žil Masne, Luj Vijern, Kamij Sen Sans i Gabrijel Fore.

Nađa Bulanže je rođena 1887, a Lili šest godina kasnije, 1893. godine. Odrastajući zajedno sestre su od najranijeg detinjstva pružale jedna drugoj podršku u bavljenju muzikom. Međutim, smrt oca 1900. godine predstavljala je za mlade umetnice veliki udarac, a posebno za Nađu koja je preuzela odgovornost za finansije i obezbeđivanje neometanog obrazovanja za sebe i svoju sestru. Godine 1904. osvojila je sve nagrade na takmičenjima koje je organizovao pariski Konzervatorijum: iz orgulja, klavirske pratnje i kompozicije. Smatrala je da osvajanje Prix de Rome predstavlja vrhunac za jednog kompozitora, pa je na ovom takmičenju učestvovala čak četiri puta, a drugom nagradom ovenčana je 1908. godine za kantatu Sirena.

Nekoliko godina kasnije i Lili Bulanže je odlučila da postane kompozitorka i osvoji nagradu na ovom prestižnom takmičenju. Prvi put je učestovala 1912, ali zbog narušenog zdravlja nije uspela da završi sve etape takmičenja. Ipak, sledeće godine uspeva da osvoji ovu prestižnu nagradu.

Početak Prvog svetskog rata 1914. godine prekinuo je planove sestara Bulanže da svojim delima velikom brzinom osvajaju muzičke scene. Nađa se priključila feminističkoj organizaciji Union des Femmes Professeurs et Compositeurs de Musique, dok je Lili bila aktivna u pružanju pomoći ranjenim vojnicima i njihovim porodicama. U tom periodu Lili Bulanže je komponovala, između ostalih, i Temu i varijacije za solo klavir, a delo odražava ratnu stvarnost, ali i njenu borbu sa narušenim zdravljem. Nađa Bulanže je pomagala sestri u borbi sa bolešću, što je dodatno usporilo njen rad.

15. marta 1918. Lili Bulanže je preminula sa samo 24 godine. Nakon njene smrti Nađa se posvetila promovisanju dela svoje sestre i pedagoškom radu. Postala je jedna od najistaknutijih profesora muzike u svetu, a među njenim učenicima su bili i Aron Kopland, Lenard Bernstajn, Danijel Barenbojm, Astor Pjacola, kao i naša istaknuta kompozitorka Mirjana Živković.

Posle dinamičnog života ispunjenog usponima, padovima, uspesima i razočaranjima, Nađa Bulanže je preminula u Parizu 22. oktobra 1979. godine. Izvori navode da je u poslednjim nedeljama života vodila zanimljive razgovore sa Lenardom Bernstajnom. Kada ju je upitao kakvu muziku zamišlja, Nađa Bulanže mu je odgovorila: „Muziku koja nema ni početak, ni kraj”.

Urednica Irina Maksimović Šašić